Tokio je zabrinut zbog vojne saradnje Rusije i Kine i smatra da je neophodno pratiti zajedničke akcije Moskve i Pekinga u blizini Japana, navodi se u objavljenom godišnjem izveštaju o diplomatiji japanskog Ministarstva spoljnih poslova pod nazivom "Plava knjiga".
"U vojnoj sferi, došlo je do povećane saradnje Rusije i Kine, kao što su zajednički prolazak brodova (od jula do avgusta) i zajednički letovi, u kojima učestvuju bombarderi (jun i decembar)", navodi se u dokumentu.
Ističe se da sa bezbednosnog gledišta Japana, sve veća učestalost zajedničkih akcija Kine i Rusije oko Japana je zabrinjavajuća i to treba pomno pratiti.
Kako se dodaje, Japan, u vezi sa "promenljivom međunarodnom bezbednosnom situacijom", namerava da jača saradnju sa NATO-om i u budućnosti.
"Kao odgovor na promenljivo međunarodno bezbednosno okruženje, da bi održao i ojačao svetski poredak zasnovan na vladavini prava, Japan će ojačati stratešku saradnju sa NATO-om, partnerom sa kojim deli osnovne vrednosti i strateške interese", naglašava se u dokumentu.
Autori izveštaja podsećaju da je 2023. godine, tokom samita NATO u julu, gde je bio prisutan i japanski premijer Fumio Kišida, najavljen sporazum o Individualno prilagođenom partnerskom programu (ITPP) između Japana i NATO-a.
"ITPP ima za cilj da podigne saradnju Japana i NATO-a na novi nivo i uključuje četiri prioritetne oblasti: nove bezbednosne izazove, tradicionalne izazove, poboljšanu saradnju i promociju osnovnih vrednosti", navodi se "Plavoj knjizi diplomatije".
Japan želi da zadrži udeo u naftnim projektima u Rusiji
U izveštaju se dodaje da Japan namerava da zadrži učešće u ruskim projektima "Sahalin-1" i "Sahalin-2", jer ih smatra važnim za energetsku bezbednost.
"Što se tiče energetskog sektora, japanska vlada sprovodi politiku postepenog ukidanja od ruskih energetskih resursa, uključujući ugalj i naftu, i deluje na način koji minimizira negativan uticaj na živote i poslovanje ljudi", navodi se u dokumentu.
Međutim, ističe se, da što se tiče projekata razvoja nafte i gasa u Rusiji, kao što su "Sahalin-1" i "Sahalin-2", u svetlu obezbeđivanja stabilnog snabdevanja na srednji i dugi rok, Japan nastavlja da ih smatra važnim projektima u oblasti energetske bezbednosti zemlje i namerava da zadrži udeo u njima.
U dokumentu se pojašnjava da će Tokio nastaviti, u saradnji sa zemljama G7, da vodi "politiku oštrih sankcija" prema Rusiji i obustavu vladinih projekata saradnje u ekonomskoj sferi, započete nakon Specijalne vojne operacije.
"Sahalin-2" je jedan od najvećih svetskih LNG projekata, kojim se snabdeva oko četiri odsto globalnog tržišta.
Direktor japanske kompanije "Micui end Ko" Toru Macui izjavio je ranije da ta kompanija ne planira da se povuče iz gasnog projekta "Sahalin-2" na ruskom Dalekom istoku, zbog značaja stabilnog snabdevanja energentima.
"Micui" je, zajedno sa "Micubišijem", zadržao zajednički udeo od 22,5 odsto u projektu, iako su zapadne kompanije, poput britanskog "Šela", odlučile da napuste "Sahalin-2" nakon pokretanja Specijalne vojne operacije u Ukrajini.