Izrael želi da povede brutalni rat sa Iranom, u kome neće važiti nikakva pravila, konvencije ni norme ponašanja, piše Alister Kruk, bivši britanski diplomata, obaveštajac i direktor Foruma za sukobe sa sedištem u Bejrutu za sajt "Fond strateške kulture".
To nije ista formula koju je Izrael ranije koristio kako bi zaplašio svoje protivnike. Ovo je drugačije. Posle napada na iranski konzulat u Damasku, izraelski novinar Edi Koen je rekao: "Jasno smo pokazali da želimo rat sa Iranom i Hezbolahom."
Izrael želi da uništi nuklearna postrojenja Irana, iako su ta postrojenja, smeštena duboko u planinama, van domašaja Amerikanaca i Izraelaca.
Izraelskom vojnom vrhu je to vrlo dobro poznato. Izrael insistira na logici koja može dovesti samo do poraza. Iranska nuklearna postrojenja su savršeno bezbedna. Uništavanje iranske civilne infrastrukture može dovesti do mnogo žrtava, ali ne i do kolapsa iranske države.
Ponašanje Izraela, koje odobravaju SAD, pokazuje da za ovu zemlju više ne važe postojeće ratne norme.
Čak i u vreme rata, napadi na ambasade su zabranjeni Bečkom konvencijom, ali Izrael je bombardovao iransku diplomatsku bazu u Damasku.
Bombardovanje bolnica je ratni zločin, ali je Izrael bombardovao sve bolnice u Gazi, ubijajući i pacijente i lekare.
Izrael sprečava dopremanje humanitarne pomoći. Međunarodno humanitarno pravo zabranjuje izgladnjivanje civila kao metod ratovanja, ali Izrael je namerno stvorio glad u Gazi.
Prema međunarodnom humanitarnom pravu, neselektivna bombardovanja su nezakonita. I sam Džozef Bajden priznaje da Izrael neselektivno bombarduje Gazu.
Izraelsko nepoštovanje imuniteta diplomatskih predstavništava zapravo znači da je glavna poruka Tel Aviva: Izrael želi rat, ali uz podršku SAD.
Cilj Izraela je da stvori stanje geopolitičke anarhije, u čemu će ga slediti Bela kuća. Bajdenova administarcija prihvata ovakvo ponašanje Izraela, što omogućava izraelskom premijeru Netanjahuu da čvrsto zajaše američkog konja.
Činjenica je da su SAD, Francuska i Britanija odbile da osude izraelski napad na iranski konzulat. Ovo odbijanje Zapada da osudi Izrael biće široko shvaćeno kao prihvatanje izraelskog rata sa Hezbolahom i Iranom.
Duboki gnev islamskog sveta prema Izraelu i SAD
Međutim, u realnosti je Izrael već izgubio moć odvraćanja, a tu moć više nije moguće obnoviti. Ovu moć je već uništio duboki gnev islamskog sveta, izazvan masakrima koje je Izrael izvršio u Gazi tokom poslednjih šest meseci.
Takođe, Izrael tvrdi da je uništio 19 od 24 bataljona Hamasa. Međutim, nije jasno kako. Uostalom, kako je moguće razlikovati borca Hamasa od civila u Gazi?
Nasuprot tome, Palestinci, koji su svesni svoje kvantitativne inferiornosti, imaju sasvim drugačiju viziju: oni su usvojili drugačiji način razmišljanja, koji činu otpora daje civilizacijski značaj. To je put ka metafizičkoj pobedi palestinskog naroda a, vrlo moguće, i put ka vojnoj pobedi. To je asimetrična priroda sukoba, koju Izrael nikada nije uspeo da razume.
Izrael želi da ga se plaše, verujući da će to povratiti njegovu moć odvraćanja. Kako piše Amira Has: "Ogromna većina Izraelaca i dalje veruje da je rat rešenje."
Zapravo, to nije "Netanjahuov rat", već rat koji vodi Izrael. Problem leži u samom izraelskom društvu. Velika većina Izraelaca veruje da je zapanjujući broj poginulih Palestinaca opravdan. Velika većina jevrejske javnosti smatra da izraelske snage koriste adekvatnu, ili čak da ne koriste dovoljno sile u Gazi. Izraelci su odavno prihvatili sistem vojne okupacije koji je potpuno dehumanizaovao Palestince.
Međutim, ni Izrael ni SAD nemaju pravu strategiju za ovaj predstojeći rat, primećuje Kruk. Izraelski pristup je potpuno taktički. Izrael tvrdi da je uništio Hamas, pretvarajući Gazu u humanitarni pakao.
I američka "vizija" je veoma daleka od stvarnosti. Pokušajte da zamislite preobražaj Gaze u državu kolaboranata, nalik višijevskoj Francuskoj. Ili, pokušajte da zamislite da se Hezbolah povuče iz Južnog Libana. Jednom rečju, da li je Bela kuća u stanju da političkim pritiskom uradi ono što Izrael ne može vojno?
Kako zaključuje britanski diplomata, paradoks je u tome što Izrael i SAD zavise pre svega od svog "imidža". Ponašanje Izraela ide u korist Irana i proiranskih milicija. Kao što kaže stara poslovica: "Nikada ne prekidaj neprijatelja kada greši."