Na iznenađenje mnogih, Indija se trenutno može pohvaliti najbrže rastućom ekonomijom na svetu, jer je tokom 2023. godine BDP zemlje porastao za 8,4 odsto, što znači da bi do 2030-ih mogla nadmašiti SAD, pa čak i Kinu, piše ruski geopolitičar Aleksandar Dugin za sajt "Geopolitika".
Indija je danas vodeća sila u demografiji i IT sektoru. Indijska dijaspora kontroliše značajan deo Silicijumske doline, a premijer Britanije je Riši Sunak, koji je etnički Indijac, iako sa liberalno-globalističkim stavovima.
Zanimljivo, istaknuti konzervativni političar u Republikanskoj partiji, uporni Trampov pristalica indijskog porekla Vivek Ramasvami, predstavlja potpunu ideološku antitezu Sunaku.
U svakom slučaju, Indijci napreduju.
Svedoci smo nastajanja potpuno novog fenomena: pojave novog globalnog centra. Indija ove uspehe uglavnom duguje zaokretu u politici koji se poklopio sa dolaskom na vlast konzervativne Baratija janata (BJP) ili Indijske narodne partije, koja danas predstavlja najveću stranku u zemlji.
Modernu Indiju je osnovala druga stranka, levičarski i progresivni Indijski nacionalni kongres (INC).
Međutim, iako se Indija oslobodila kolonijalizma, ona je ostala članica postkolonijalnog britanskog Komonvelta i čvrsto se pridržavala pravila "demokratije". INC se ponosio ostvarenjem političke nezavisnosti od Britanije, ali je nastavio da oponaša društveno-političke, ekonomske i kulturne paradigme Zapada.
Nepodeljena ili Velika Indija
Po prvi put, monopol Nacionalnog kongresa na vlast u Indiji doveden je u pitanje pobedom alternativne desničarsko-konzervativne stranke BJP na izborima 1996.
Narendra Modi je postao premijer 2014. Prema analitičarima, Modi će verovatno ostati na funkciji i nakon izbora 2024, koji su započeli 19. aprila, a završiće se 1. juna.
Vladavina BJP i Modijeva lična politička harizma su iz temelja promenili Indiju. Zanimljivo je da je zvanično ime Indije tokom njegovog mandata promenjeno u Bharat. Ovo je jedan od znakova da se Modi oslanja na potpuno drugačiju ideologiju od ideologije Indijskog nacionalnog kongresa.
U indijskoj borbi za nezavisnost od Britanaca postojala su dva glavna pristupa: jedan je bio pacifistički, koji je oličavao Mahatma Gandi, a zagovarao je nenasilni otpor. Drugi je bio militantniji i beskompromisniji, a predstavljale su ga ličnosti kao što je indijski tradicionalista Bal Gangadar Tilak.
Pošto su Britanci napustili Indiju, oni su poverili vlast INC. Prethodno su odvojili teritorije naseljene muslimanima, Pakistan i Bangladeš, kao i Šri Lanku, Butan i Nepal. INC je trebalo da zadrži Indiju unutar anglosaksonske sfere uticaja i da je vodi putem modernizacije i vesternizacije. Na taj način, Britanija je zadržala neki oblik kolonijalne kontrole.
Nasuprot tome, glavni protivnici INC su verovali da Indija nije samo obična zemlja ili bivša kolonija, već veoma moćna i posebna civilizacija. Danas ovaj koncept nazivamo "civilizacijskom državom".
Tako je rođena "Akhand Bharat": Nepodeljena ili Velika Indija.
Dekolonizacija indijskog uma
Narendra Modi je 2022. godine za svoj glavni cilj proglasio "dekolonizaciju indijskog uma". Pred našim očima se pojavljuje prava konzervativna Indija, vedska civilizacijska država i velika Indija, koja je kročila putem punog suvereniteta.
Samo površan posmatrač u ovom može videti kontradikciju. Indija se geopolitički povezuje sa SAD i Izraelom, i uključena je u eskalirajući granični sukob sa Kinom. Otuda i učešće Indije u nekoliko regionalnih anti-kineskih blokova, kao što je Kvad (antikineski vojni savez Australije, Indije, Japana i SAD).
Odnosi Indije se pogoršavaju i sa islamskim svetom, i unutar same Indije i prema Pakistanu. Ako se indijski tradicionalisti zalažu za "dekolonizaciju indijskog uma" koja podrazumeva borbu protiv zapadne civilizacije, šta im može biti zajedničko sa SAD?
Da bismo razrešili ovu dvosmislenost, možemo pogledati istoriju uspona moderne Kine. Predstavnici Američkog saveta za spoljne odnose (CFR), posebno Henri Kisindžer, tokom 70-ih godina su predložili partnerstvo SAD sa Kinom protiv SSSR-a.
Cilj je bio da uništenje socijalističkog, Istočnog bloka. Kina je to iskoristila. Za 40 godina ona se transformisala od ekonomskog klijenta SAD u moćan nezavisni pol, sa kojim SAD sada vode trgovinski rat. Eskalirajuća pitanja oko Tajvana sugerišu da bi ova konfrontacija uskoro mogla ući u "vruću fazu".
Sada su iste globalističke snage na Zapadu odlučile da podrže Indiju, ovog puta protiv Kine. Modi je, imajući u vidu kinesko iskustvo, usvojio ovu strategiju. Kao što je Kina koristila globalizaciju za svoje ciljeve, jačajući a ne gubeći suverenitet, tako će delovati i velika Indija. Za sada su pred Indijom, s obzirom na objektivne realnosti međunarodne politike, drugačiji ciljevi: jačati svoju moć, podići blagostanje svoje ogromne populacije, proširiti obim domaćeg tržišta, vojnu moć i tehnološke potencijale, a zatim se, u pogodnom trenutku, pojaviti kao potpuno nezavisni i suvereni pol.
Ovu strategiju globalisti dobro razumeju. Na primer, Džordž Soroš i njegova Fondacija za otvoreno društvo, koja se otvoreno bori protiv tradicije, suvereniteta i nezavisnih kultura i društava, objavili su rat Narendri Modiju i BJP. Soroš ne samo da podržava opozicioni INC, već i aktivno podstiče društvene i etničke sukobe u Indiji.
Odlični odnosi Rusije i Indije
Rusija treba da prepozna fundamentalne promene koje se dešavaju u Indiji. Ovo je potpuno drugačija zemlja od one sa kojom smo tokom sovjetskog perioda imali prilično bliske odnose. Da, Indijci gledaju na Ruse sa velikom ljubavlju i nostalgijom. To se ne odnosi samo na levičare, već i na desničarske tradicionaliste.
U ovom slučaju, ključni faktor nije inercija, već shvatanje da se Rusija i sama deklariše kao civilizacijska država, da je postala vodeća sila u izgradnji multipolarnog sveta i da trenutno prolazi kroz sopstvenu "dekolonizaciju svesti". Ako Indija ima neka konfliktna pitanja, posebno u pograničnim oblastima, sa Kinom, drugom civilizacijskom državom i drugim polom multipolarnog sveta, ništa slično ne postoji sa Rusijom.
Uz to, ne bi trebalo da se približavamo Indiji žrtvujući naše blisko strateško partnerstvo sa Kinom. Naprotiv, mi smo vitalno zainteresovani za sređivanje odnosa između ove dve velike sile, jer sukob između njih priželjkuje Zapad. Rusija sada brani svoje tradicionalne vrednosti. Dakle, trebalo bi razumeti sve one koji ustaju u odbranu svojih vrednosti.
Tada će energetsko partnerstvo, strateški planovi za transportni koridor sever-jug, procesi evroazijskih integracija, saradnja u visokoj tehnologiji (pri čemu je Indija trenutno jedan od globalnih lidera) i finansijski sektor dobiti novu ideološku dimenziju: tradicionalisti će se mnogo bolje razumeti.