Nemačka Federalna obaveštajna služba (BND) locirala je lidera Al Kaide Osamu bin Ladena u Avganistanu još u avgustu 1998. godine i o tome odmah direktno informisala SAD, otkriva "Bild".
Budući da je u tom trenutku Bin Laden stalno bio u pokretu i konstantno menjao kampove i prebivališta, Nemci su mesecima prisluškivali njegove ljude od poverenja.
Dana 19. i 20. avgusta 1998. godine bilo je poznato u kom kampu u Avganistanu se nalazi Bin Laden. Tadašnji šef nemačke tajne službe Avgust Haning potvrdio je za "Bild" da je BND te informacije preneo Americi.
Amerika je potom izvela ciljane napade na terorističke kampove Al Kaide u Sudanu i Avganistanu, pri čemu je krstareća raketa bila programirana na koordinate koje je dao BND.
Bin Ladena je, međutim, neko obavestio o napadu, a Haning je za "Bild" rekao da je dojava stigla "iz susedne zemlje". Jedna od mogućih verzija jeste ona koju nudi nemački list, navodeći da je Amerika morala da "upozori kolege iz Pakistana, budući da je raketa prolazila kroz njihov vazdušni prostor", te da je na kraju Pakistan upozorio vođu Al-Kaide.
Međutim, zbog dugogodišnje američke pomoći mudžahedinima i njihove saradnje, ne može se u potpunosti isključiti i opcija da dojava o napadu došla nekim direktnijim putem.
Prema izvorima, "Bild" navodi da je vođa Al Kaide za dlaku pobegao od napada, i to na magarcu.
"Kada su američki projektili pogodili, Bin Laden je bio samo nekoliko stotina metara izvan kampa u kom smo ga pronašli", naveo je Haning.
Na pitanje da li su napadi 11. septembra 2001. tada mogli da budu sprečeni, Haning navodi da bi "bez Bin Ladena Al Kaida bi bila značajno oslabljena, te da bi teško mogla da izvede tako opsežne napade".
Iste 1998. godine kada je Bin Ladenu dojavljeno za američki napad, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost u administraciji bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera Zbignjev Brežinski je u intervjuu za "Novel obzervatur" otkrio da su SAD počele da pomažu islamističke pobunjenike u Avganistanu u julu 1979, odnosno šest meseci pre nego što su sovjetske snage napale zemlju da bi podržale komunističke vlasti u Kabulu.
Ruska "Izvestija" je u januaru 1980. potvrdila da je CIA "direktno umešana u obuku afganskih pobunjenika u Pakistanu". Kada je Rondald Regan preuzeo predsedničku dužnost u januaru 1981. godine, njegovom osoblju je rečeno da je podrška avganistanskim gerilcima "najznačajnija tajna operacija koju sprovodi CIA". Narednih pet godina, SAD su mudžahedinima dobavljale oružje i obaveštajne podatke, pisao je "Njujork tajms" 1988. godine.
Svojim saveznicima mudžahedinima Amerika je do 1987. godine isporučila 630 miliona dolara vojne pomoći.