Evropska unija je veliki deo svoje migracione politike prepustila floti privatnih brodova koji pretražuju mediteranske vode u potrazi za tražiocima azila koji su u opasnosti.
Poslednjih nedelja, ovi brodovi - kojima upravljaju različite nevladine organizacije (NVO) koje nisu direktno pod kontrolom nijedne određene vlade - postali su žarište rastuće oluje oko migracija, dok su zemlje zabrinute zbog novog priliva ljudi i prepirke oko toga gde bi trebalo da budu smešteni EU.
Sve više deluje da je zvaničnicima EU lakše da kritikuju kako nevladine organizacije funksionišu nego da usklade zastarela i krnja pravila o tražiocima azila, piše "Politiko".
Sa jedne strane, Italija predvodi koaliciju južnoevropskih zemalja koja tvrdi da čamci nevladinih organizacija zapravo ohrabruju tražioce azila i da bi trebalo da budu bliže povezani sa (često dalekom) zemljom u kojoj su registrovani.
Na drugoj strani su zemlje poput Nemačke, gde je nekoliko ovih NVO registrovano. Oni se plaše da južne zemlje zaista samo žele da proteraju čamce nevladinih organizacija.
EU, sa svoje strane, jednostavno ohrabruje zemlje da to reše, rekavši da Brisel pravno ne može da kreira sopstvena pravila po tom pitanju.
Ako zemlje mogu da razviju "strukturisaniji okvir poput kodeksa ponašanja, i mi ćemo to podržati", rekla je zvaničnica Evropske komisije zadužena za migracije, Margaritis Šinas.
Rezultat, nameran ili ne, je da su čamci nevladinih organizacija sada, u stvari, u centru migracione politike EU, što je razvoj koji je zbunio same organizacije.
"Angažovanje spoljnih saradnika kada je reč o migrantima je skretanje pažnje sa činjenice da države članice i institucije EU kontinuirano ne uspevaju da se dogovore o pravednoj i efikasnoj podeli odgovornosti", rekla je Stefani Poup, stručnjak za EU politiku migracija u humanitarnoh organizaciji "Oksfam".
Priliv migranata
Priča oko NVO odvija se u trenkutku kada su zajtevi za azli u EU dostigli najviši mesečni nivo od 2016. Diplomate su takođe zabrinute da bi milioni Ukrajinaca mogli da im stignu, bežeći pred sukobom u svojoj zemlji. U Poljskoj je već 1,5 miliona Ukrajinaca, a u Nemačkoj više od 800.000.
Pažnja se, ipak, okrenula ka brodovima nevladinih organizacija kada je, početkom novembra, nova italijanska desničarska vlada odbila da dozvoli privatnom brodu da iskrca migrante koje su spasili na moru. Umesto toga, brod je morao da ide u Francusku, gde je organizacija registrovana.
Ovaj potez zategao je odnose između Rima i Pariza. Dok je Francuska pristala da prihvati brod, pozivajući se na humanitarnu zabrinutost, kasnije je suspendovala dogovor o dobrovoljnom preseljenju tražilaca azila iz Italije. I Francuska i Evropska komisija optužile su Rim da ne poštuje međunarodno pravo.
Ovo pitanje je od tada preraslo u širu debatu u EU o sve većem broju tražilaca azila koji pristižu u centralni Mediteran iz zemalja poput Libije i Tunisa — najmanje 90.000 do sada, preko 50 odsto više nego prošle godine.
Ipak, veliki deo tog razgovora bio je fokusiran na nevladine organizacije.
U zajedničkoj izjavi, Italija, Grčka, Kipar i Malta optužile su nevladine organizacije da rade na "nekoordinisan način".
Grupa je tvrdila da "modus operandi ovih privatnih plovila nije u skladu sa duhom međunarodnog pravnog okvira" i pozvali su države gde su NVO registrovane da "preuzmu odgovornost" za spašene migrante.
Nemačka je odmah reagovala, a ambasador Berlina u Italiji, Viktor Elbing, je poručio da NVO samo popunjavaju vakuum koji stvaraju zemlje EU.
"Tokom 2022. godine, preko 1300 ljudi je već umrlo ili se vodi kao nestalo na Mediteranu. 12 odsto preživelih spasile su nevladine organizacije", napisao je on na Tviteru. "Oni spasavaju živote tamo gde nedostaje državna pomoć."
Italijanski zvaničnici su odbacili ovu karakterizaciju, ističući da italijanska obalska straža spasava veliku većinu migranata u opasnosti.
Rim i druge zemlje koje su na udaru migrantskog talasa ističu da brodovi nevladinih organizacija, u stvari, podstiču trgovinu ljudima, a možda su čak i u dosluhu sa krijumčarima migranata.
Nevladine organizacije su više puta i oštro odbacile takve navode.
"Organizacije civilnog spasavanja nemaju nikakve kontakte sa krijumčarima i njihovim mrežama", rekla je Suzan Jakovi, portparol nemačke NVO "Junajted4Reskju" koja pomaže u finansiranju brodova koji rade u centralnom Mediteranu. "Takve optužbe nikada nisu potkrepljene dokazima", dodala je ona.
U pisanoj izjavi, jakovi, čiju je organizaciju pokrenula Nemačka protestantska crkva, takođe je tvrdi da će ljudi pokušati opasan prelazak u EU bez obzira na to da li postoje spasilački čamci.
"Ovo potvrđuju dokazi: čak i ako nedeljama često ne funkcioniše nijedan civilni spasilački brod, mnogi ljudi beže preko Mediterana", rekla je ona.
Fronteks, granična agencija EU, navodno je izrazila zabrinutost zbog interakcije ove organizacije sa krijumčarima migranata, ali nikada nije tvrdila da postoji saradnja.
Plan EU
Evropska komisija je nedavno ministrima unutrašnjih poslova predstavila sopstveni "akcioni plan" za Mediteran koji uključuje povećanje partnerstva sa Libijom i Tunisom; ubrzavanje dobrovoljnog mehanizma EU za interno premeštanje tražilaca azila; kao i donošenje smernice o operacijama traganja i spasavanja na moru.
Predlozi nisu ništa novo i, navodi portal, pokazuju da EU ne može da potpuno reši situaciju.
Do sada je samo 113 migranata zapravo premešteno u okviru dobrovoljnog mehanizma EU, uprkos obećanjima da će biti preseljeno 8.000. A rad sa zemljama koje nisu članice EU predstavlja posebne izazove - EU se suočila sa sličnim optužbama za angažovanje spoljnih saradnika za svoje migracione napore 2016. godine kada je platila Turskoj da ugosti mnoštvo Sirijaca koji su pokušavali da dođu do EU.
Nevladine organizacije takođe dovode u pitanje korist od novih smernica za spasilačke operacije.
"Već postoji pravni okvir za spasavanje na moru — međunarodno pomorsko pravo", rekla je Jakobi. "Nisu potrebni dodatni propisi za civilne spasilačke brodove jer se svi civilni spasilački brodovi pridržavaju ovih zakona."