Nova NATO članica ima ozbiljan problem u svojoj pripremi za "najgori scenario"

Švedska strahuje od širenja sukoba i posledica po njenu energetsku infrastrukturu

Do skora zatvorena elektrana u Malemu sada je postala simbol priprema Švedske za neizvesnu budućnost.

Najnovija članica NATO-a strahuje da bi sukob iz Ukrajine mogao da se proširi i na Baltik, uprkos stalnim porukama iz Moskve da nisu zainteresovani za konfrontaciju sa NATO-om.

Svesni da njihova vojska ne može da se poredi sa ruskom, Šveđani su počeli da prave planove zaštite luka, puteva, železnice, bolnica. Najvažnija im je, piše "Blumberg", zaštita energetskog sektora koji je zbog geografije posebno ranjiv.

Švedska struju dobija kombinacijom nuklearnih elektrana, hidroelektrana i vetroturbina. Oko 16.000 kilometara dalekovoda koji pomažu u povezivanju proizvodnje na severu sa radovima na jugu presecaju guste šume koje pokrivaju oko dve trećine pejzaža.

To čini mrežu ranjivijom za sabotaže od onih u mnogim drugim evropskim zemljama, a Švedska mora da bude spremna na poremećaje u snabdevanju, kaže Vera van Zoest, docent na Švedskom univerzitetu odbrane.

"Važna infrastruktura, kao što je na primer električna mreža, često je glavna meta u vremenima rata", objasnila je ona.

"Niko ne zna koliko imamo vremena", rekao je ministar civilne odbrane Karl-Oskar Bohlin, dodajući da je unapređenje sistema utoliko hitnije jer južna Švedska ima jedan od najvećih jazova između potrošnje i proizvodnih kapaciteta u Evropi.

Do kraja 2028. godine, oko 1.000 Šveđana trebalo bi da bude na raspolaganju da pomognu u zaštiti snabdevanja energijom kao deo obavezne građanske dužnosti – oblika "vojnog" roka, koji je suspendovan posle Hladnog rata i ponovo uveden ove godine. Biće izgrađene jače ograde i pojačan nadzor.

A Malme neće biti jedini grad koji bi mogao da radi – kada se fabrika rekonstruiše – nezavisno od mreže. Mrežni operater "Svenska Kraftnat" kaže da ima planove za glavni grad, kao i Geteborg i ključne regione.

"Radi se o izgradnji sposobnosti da se nastavi kao i obično u vremenima krize", objasnio je operater.

Sveukupno, vlada je izdvojila oko 5,5 milijardi kruna (510 miliona dolara) u budžetu za 2024. za civilnu odbranu, skoro tri puta više nego 2021. godine. Sredinom aprila je dopunila sredstva sa dodatnih 385 miliona kruna.

Ali to je i dalje manje od 10 milijardi kruna za koje švedska Civilna agencija za nepredviđene situacije procenjuje da su zemlji potrebne godišnje samo da bi se vratila na "zdrave osnove".

Fabrika od 450 megavata u Malmeu radi na gas, ali može da sagoreva i dizel, a u vlasništvu je nemačkog energetskog giganta "Uniper SE". Nemačka kompanija je elektranu prodala holandskoj kompaniji "PAKO Holding".

Sa izbijanjem sukoba u Ukrajini, švedska vlada je naložila "Uniperu" da odustane od prodaje i elektranu – koja je zatvorena 2016. zbog niskih cena struje – ponovo pokrene i učini funkcionalnom do kraja decenije.