Sve veća mogućnost povratka Donalda Trampa u Belu kuću naterala je lidere EU da se zapitaju da li će moći da mu se odupru i podrže Ukrajinu "koliko god bude potrebno", ili će prihvatiti njegovu incijativu da se sukob okonča? I, najvažnije za EU, da li će je zaokret u američkoj spoljnoj politici – rasturiti?
Trampov drugi mandat ne samo da će predstavljati najveći test transatlantskih odnosa u posleratnoj istoriji, već će predstavljati egzistencijalni rizik po EU, budući da tenzije oko toga kako raditi sa najmoćnijom zemljom na svetu dele kontinent po pitanjima koja se kreću od trgovinske politike, preko borbe protiv klimatskih promena, do odbrane evropske teritorije.
"Ljudi u Briselu se već pripremaju za ono što bi moglo da se desi", rekao je "Politiku" jedan visoki diplomata EU.
Evropa je preživela prvi Trampov predsednički mandat, ali postoje svi pokazatelji da će ovoga puta stvari biti teže, jer dva sukoba u relativnoj blizini i energetska kriza gomilaju pritisak na kontinent.
Uz to, iako je bilo moguće odbaciti Trampov prvi mandat kao geopolitičku buru koja može da se prebrodi, njegov povratak bi učvrstio promenu u američkoj spoljnoj politici kao činjenicu koja se više ne može ignorisati.
To bi zahtevalo od Evrope, a posebno Evropske unije, da uradi nešto za šta se istorijski pokazalo da nije sposobna – da odluči o zajedničkom odgovoru i da ga se drži.
Neuspeh bi mogao da raskomada blok, a "mina" je svuda – od rešenja sukoba u Ukrajini, preko izlaska SAD iz NATO-a, odnosno uklanjanje američkog "nuklearnog kišobrana" iznad Evrope, do Trampove agende "Amerika na prvom mestu", navodi "Politiko".