Ovonedeljna poseta francuskog predsednika Emanuela Makrona Vašingtonu izgleda kao poslednji diplomatski gala događaj na kome Evropa može da ubedi predsednika SAD Džozefa Bajdena da popusti svojim saveznicima iz EU i izbegne trgovinski rat.
Makron će dobiti isti tretman kao i Bajden tokom svoje prve državne posete, sa vojnom paradom, svečanom večerom i muzikom, ali ispod svega toga postoji vrlo jasna lista želja koju francuski predsednik donosi u SAD.
Makron, piše "Politiko", želi da zna da li predsednik SAD može da ponudi jeftiniji gas i evropski pristup američkoj šemi subvencija za zelenu industriju vredan više milijardi dolara. Ako Bajden to ne dozvoli, transatlantski trgovinski rat će biti manje-više neizbežan, rizikujući trku za subvencije između Evrope i Amerike i uzvratne carine.
Argument iz evropskog tabora je da Amerika mora da pokaže veću solidarnost sa Evropom, koja snosi ekonomski teret rata u Ukrajini. Ako nije bilo dovoljno gadno što su cene energenata u EU sada rastu iznad onih u SAD, Evropljani su ljuti što Vašington donosi veliki paket subvencija za koji kažu da će samo dodatno usisati investicije iz Evrope. Velike zemlje-proizvođači automobila, poput Francuske i Nemačke ljute su što će Zakon o smanjenju inflacije (IRA) uvesti ono što vide kao potencijalno nezakonite podsticaje za kupovinu električnih američkih vozila.
U pozadini rastuće frustracije u Evropi što Amerika profitira od rata dok se njeni saveznici bore, Makron je već optužio Vašington da sprovodi "agresivni" protekcionistički pristup i poručio da njihove cene gasa nisu "prijateljske". Od svih zemalja EU, Francuska je najglasnija u odbrani Evrope kroz trgovinsku zaštitu i subvencije korporativnim "šampionima".
Iz Pariza je saopšteno da će se Makron, tokom posete SAD, zalagati za "više transatlantskog jedinstva" u pogledu investicionih politika i uticaja sukoba u Ukrajini.
Bajden "mora da uzme u obzir šta se dešava posle rata. EU snosi najveći teret sankcija, a uticaj ovih napora na Rusiju je sasvim jasan", rekao je neimenovani zvaničnik iz Jelisejske palate. "Postoji rizik da će se neravnoteže pogoršati kako EU plaća više cene energenata, a SAD preduzimaju mere za povećanje investicija u industriju", rekao je on.
Ključni napredak za Makrona bila bi neka vrsta ustupka da i evropski saveznici mogu da dobiju ista prava u ugovorima o subvencijama kao američke, kanadske i meksičke kompanije. Gas postavlja teže pitanje pošto cene određuje tržište, ali Francuska smatra da američki predsednik ima niz „opcija“ da snizi cene.
Da li će Amerikanci — čija ravnodušnost prema evropskim nevoljama nije prošla nezapaženo — čuti njegovu poruku, daleko je od sigurnog.
Najstariji saveznik
Na mnogo načina, Makronova poseta SAD se vidi kao povratak u normalnost nakon turbulentnih godina Donalda Trampa i žestoke diplomatske svađe koju je izazvao američko-britansko-australijski odbrambeni pakt AUKUS prošle godine kada se Australija povukla iz višemilionskog sporazuma o kupovini francuskih podmornica i umesto toga kupuje američke podmornice na nuklearni pogon.
Uoči posete francuskog predsednika, Džon Kirbi, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće, istakao je dugu istoriju bliskih odnosa između Sjedinjenih Država i njihovog najstarijeg saveznika. "Ovo je prilika da se istakne osnovna komponenta pristupa ove administracije spoljnoj politici i to kroz saveze", rekao je Kirbi novinarima.
Očekuje se da će Bajden i njegov kolega razgovarati o svim stvarima koje ujedinjuju Francusku i SAD: zajedničkoj istoriji (Američki rat za nezavisnost), podršci Ukrajini i obnovljenoj posvećenosti NATO-u.
Posle ceremonije na vojnom groblju u Arlingtonu i privatne večere sa Bajdenovima u sredu, francuski predsednik će u četvrtak biti zvanično dočekan u Beloj kući uz topovske rafale i smotru trupa. Dvojica lidera će potom održati bilateralne sastanke, nakon čega će uslediti zajednička konferencija za novinare i državna večera.
Pored prilagođavanja zakona o subvencijama, tako da evropski proizvođači imaju koristi od istih pogodnosti koje se daju kanadskim i meksičkim, Francuzi takođe žele da Bajdenova administracija izvrši pritisak na kompanije koje prodaju tečni prirodni gas Evropi da zadrže prihvatljive cene i pomognu Evropljanima da podnesu teret sankcija nametnutih Rusiji. Jelisejska palata veruje da američki predsednik ima niz "opcija" kako da snizi cene.
Ono to se ne zna je da li su SAD voljne da pristanu na francuske zahteve.
Visoki zvaničnik francuskog ministarstva ekonomije smatra da je malo verovatno da će Vašington odustati od Zakona o smanjenju inflacije budući da je izglasan u Kongresu, ali se zvaničnik nada da postoji određena fleksibilnost u sprovođenju mera kojom bi se izbegle štetne posledice po Evropu.
Reakcija Evrope
Dok Makron pokušava da šarmira Vašington, drugi u Francuskoj šalju oštrije poruke svojim kolegama iz SAD.
Ako SAD ne modifikuju svoj Zakon o smanjenju inflacije, EU bi trebalo da upotrebi "prinudne" mere kako bi osigurala da evropske kompanije imaju iste uslove kao i američke kompanije, rekao je francuski ministar trgovine Olivije Beht.
"Mislim da će se to pitanje (IRA) najverovatnije pojaviti“, rekao je Kirbi iz Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće. "Radujemo se toj raspravi sa našim francuskim kolegama. Želimo da razumemo zabrinutost. Apsolutno smo voljni da vodimo taj razgovor i da pronađemo način da rešimo ta pitanja koja nas brinu."
U ponedeljak uveče, Vašington još uvek nije davao nikakve naznake da bi mogao da izmeni IRA, posle razgovora ministarke trgovine Ketrin Tai i francuskog ministra ekonomije Bruna Le Mera.
Kako vreme za "mirovne pregovore" sa SAD ističe jer bi ključni delovi IRA trebalo da stupe na snagu u januaru, mnogi sada pozivaju Evropu da hitno progura sopstveni paket subvencija za zaštitu osetljivih industrija. Francuska traži da EU uvede sopstveni talas subvencija i rezerviše ih za evropske proizvođače. Vašington ne deluje zabrinuto, čak naprotiv Tai je ohrabrila Brisel da pojača finansijsku podršku kako bi Evropa postala manje zavisna od stranih dobavljača.
Pojavio se francusko-nemački konsenzus o potrebi da se odgovori povećanjem subvencija u strateškim industrijskim sektorima, ali je još uvek nejasno kakav bi mogao biti odgovor EU, s obzirom da nekoliko zemalja EU nije spremno da zauzme protekcionistički pristup. Pariz je više puta ponavljao da bi Evropa takođe trebalo da razmotri repliciranje onoga što su SAD uradile i uvede mere koje bi drugačije tretirale evropske i strane kompanije.
Ukoliko Makronova kampanja ne uspe, Evropljani će se suočiti sa oštrim izborom: krenuti putem protekcionizma i rizikovati trku za subvencije koju sebi ne mogu da priušte, ili stajati po strani i gledati kako se protekcionistički zidovi dižu širom sveta.