Međunarodna bezbednosna konferencija okupila je u Sankt Peterburgu delegacije više od 120 zemalja, među kojima su i predstavnici država članica BRIKS-a, ali i Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS).
Države članice organizacija poput BRIKS-a, koji je prvenstveno okrenut ekonomskoj saradnji, ili ŠOS-a, koji je u svom delovanju usmeren i na pitanja bezbednosti, sve više na sastancima u različitim formatima ističu važnost bezbednosne saradnje.
Razlozi bi mogli biti i u onome što je na otvaranju 12. Međunarodnog sastanka visokih zvaničnika zaduženih za bezbednosna pitanja rekao domaćin, sekretar Saveta bezbednosti Rusije Nikolaj Patrušev. On je ocenio da su nepredvidivost i potencijal da se razviju sukobi primetno izraženiji u međunarodnim odnosima, dok se međunarodno pravo i njegove institucije dodatno urušavaju.
U pitanju bezbednosne saradnje, na ovom sastanku sa najvišeg mesta čuo se i zvanični stav Rusije.
"Moskva je spremna da sarađuje na jačanju globalne i regionalne bezbednosti sa svima zainteresovanima i formiranju multipolarnog svetskog poretka koji odgovara interesima većine zemalja", rekao je na otvaranju skupa ruski predsednik Vladimir Putin.
Na forumu, inače, učestvuju i predsednik republike Srpske Milorad Dodik i nekadašnji direktor srpske Bezbednosno-informativne agencije Aleksandar Vulin. Obojica će učesnike upoznati sa posledicama usvajanja rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, odnosno kako bi ovakvi potezi mogli da se odraze na bezbednosnu situaciju u regionu.
Mogućnost bezbednosne saradnje se sve više otvara između zemalja koje već sarađuju ili su partneri u različitim formatima poput BRIKS-a ili ŠOS-a, ukazuje dekan Fakulteta za bezbednost u Banjaluci prof. dr Predrag Ćeranić.
"Niz zemalja ima manje-više slične probleme, i kad je u pitanju terorizam, a i kad je u pitanju primena tzv. meke moći pojedinih NATO zemalja koje očito koriste tehnološku prednost kako bi uticale na javno mnjenje onih zemalja s čijom spoljnom politikom nisu zadovoljne. Pošto su isti problemi, neophodno je da zemlje budu povezane kako bi pronašle zajednički odgovor, odnosno primenile onu formulu, u smislu odvraćanja, preventive, odbrane, koja se kod nekih pokazala efikasnom", kaže Ćeranić za RT Balkan.
On ističe da je prva opasnost ono o čemu je i predsednik RS Milorad Dodik govorio na forumu, a to su opasnosti koje dolaze iz sajber sektora, zloupotrebe interneta i veštačke inteligencije.
"Krivotvorenje, obmana postalo su nešto što se primenjuje ne samo kada su u pitanju obaveštajne službe, već na neki način i spoljna politika. Razni fondovi, fondacije, projekti, koriste se kako bi se postigao osnovni cilj, a to je da se promeni javno mnjenje i izborna volja birača i to na način koji odgovara velikim centrima moći sa Zapada", rekao je Ćeranić.
Potrebno je da zemlje koje imaju dobre mehanizme zaštite pomognu drugima i da kao što postoji sistem bezbednosti EU ili NATO-a da se to stvori i u BRIKS-u ili uopšte u onim zemljama kojima je potrebna pomoć i saradnja, dodaje naš sagovornik.
"Mislim da se na tom polju može dosta postići i da se prostor za saradnju tek otvara. Zemlje koje nisu članice NATO-a treba više da se uvežu jer ih upravo NATO najviše i ugrožava", ističe Ćeranić.
General u penziji Mitar Kovač ukazuje da se radi o podeli na zemlje koje su na pozicijama globalizma i koje predvode SAD i one koje su na pozicijama suverenizma, a koje još nisu dobile pun format bezbednosnog angažmana država.
"BRIKS jeste u osnovi više usmeren ka ekonomskoj, privrednoj, kulturnoj saradnji država, ali to što u središtu njene pažnje nije bezbednost ne znači da neće vremenom postati. Naročito imajući u vidu ovako opresivno i arogantno delovanje Zapada u Evropi, ugrožavanje mira u Evropi i delovanja tog istog Zapada na Bliskom i Dalekom istoku gde se konflikti mogu prošiti u regionalne sukobe i imati globalne posledice", kaže Kovač.
Različiti segmenti bezbednosti još nisu pokriveni zajedničkim delovanjem država koje baštine istu ideologiju i isti ili sličan sistem vrednosti, dodaje Kovač.
"Međutim, ta multipolarna svetska scena već danas je realnost, samo nije formalizovana da mogu da se preduzimaju različite akcije", smatra Kovač.
I on naglašava da trenutna situacija u svetu na kriznim žarištima, gde se predviđaju procesi dalje militarizacije i sukobljavanja, podstiču da se sve više razmatraju načini bezbednosne saradnje.
"Strateška dimenzija saradnje Kine i Rusije daje ton celoj organizaciji BRIKS-a i drugih regionalnih formata gde su one članice pojedinačno ili zajedno i uticaće na ubrzanje tih procesa. Očekuje se od tih vodećih država da oslušnu i one male države posmatrače, članove, ili one koje su u bilo kom formatu saradnje, da im se nađu u pomoći jer one jesu ugrožene, pogotovu one države koje su u dodiru sa zapadnim NATO državama", napominje Kovač.