Najnovija odluka Vašingtona da isporuči oružje Tajvanu povećava bezbednosni rizik umesto da pojača, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Kine.
"Kina se odlučno protivi američkom paketu bezbednosne pomoći za Tajvan u iznosu od više od osam milijardi dolara", rekao je portparol Ministarstva spoljnih poslova Kine Vang Venbin na konferenciji za novinare.
Prema njegovim rečima, to će samo povećati tenzije i rizik od sukoba širom Tajvanskog moreuza.
"Na kraju će SAD sama sebi pucati u noge", upozorio je portparol.
On je rekao da Peking poziva SAD da ispune svoju obavezu da ne podržavaju nezavisnost kineskog regiona Tajvan, kao i da obustave sve vrste njegovog naoružavanja.
Venbin je naglasio da paket pomoći SAD Tajpeju "šalje pogrešan signal separatističkim snagama koje se zalažu za nezavisnost Tajvana".
Podsećamo, Senat je usvojio zakon kojim se odobrava paket bezbednosne pomoći Izraelu, Ukrajini i kineskom regionu Tajvan u vrednosti od ukupno 95 milijardi dolara.
Paket pomoći predviđa 61 milijardu dolara za Ukrajinu, 26 milijardi za Izrael, i oko 8,12 milijardi za, kako se navodi, "suprotstavljanje komunističkoj Kini" u Indo-Pacifiku, dok je četvrti deo paketa namenjen za mere koje će dovesti do potencijalne zabrane aplikacije TikTok u SAD, mere da se zamrznuta ruska imovina prebaci Ukrajini i nove sankcije Iranu.
Tajvan je bio poslednje utočište nacionalističkih snaga tokom kineskog građanskog rata 1940-ih, i od tada je ostao defakto nezavistan od Pekinga i saveznik Vašingtona.
Politika jedne Kine, koja čini srž odnosa njene vlade sa Tajvanom, navodi da Peking traži mirnu reintegraciju ostrva i sprečavanje bilo kakvog pokušaja da se ono proglasi suverenim.
Kina je tvrdila da neke političke snage u SAD ohrabruju Tajpej da se otcepi i da vojna podrška koju nudi Vašington podstiče separatističke namere što je deo američke strategije za obuzdavanje Pekinga.
Vojne veze sa SAD ne mogu "spasiti osuđenu sudbinu nezavisnosti Tajvana", upozorio je Vang, pozivajući Vašington da ne stvara nove tenzije u regionu svojim zalihama oružja.
Reakcija Pekinga se poklopila sa dolaskom američkog državnog sekretara Entoni Blinkena u trodnevnu posetu Kini. Prema izveštajima zapadnih medija, jedan od njegovih ključnih ciljeva je da izvrši pritisak na Peking zbog njegovih prijateljskih odnosa sa Moskvom i njegove odluke da odbaci ekonomska ograničenja Rusiji u vezi sa ukrajinskom krizom.
"Vidimo da Kina deli mašinske, poluprovodnike i druge predmete dvostruke namene koji su pomogli Rusiji da obnovi odbrambenu industrijsku bazu", izjavio je Blinken prošle nedelje posle sastanka G7.
SAD pripremaju mere za kažnjavanje kineskih banaka koje su uključene u takvu trgovinu, a Blinken namerava da iskoristi tu pretnju kao "diplomatsku polugu" tokom pregovora, navodi "Volstrit džornal".
Kina na Tajvan gleda kao na deo svoje teritorije, a Peking je optužio tajvansku vladajuću Demokratsku progresivnu partiju i njenog predsednika Laj Čing Tea da su separatisti koji rizikuju da izazovu rat.