Zapljusnuta hladnim talasima južnog Atlantika i na samo nekoliko stotina kilometara od obale Antarktika, nalazi se Ognjena zemlja - jedan od najizolovanijih arhipelaga na svetu.
Ta skupinu ostrva, koju je početkom 16. veka otkrio proslavljeni portugalski istraživač Ferdinand Magelan, poznata je po svojoj divljoj prirodi, dubokim fjordovima i naseobinama magelanskoh pingvina.
Međutim, taj izolovani region uskoro bi mogao da postane poznat i po još nečemu - kao deo nove trgovačke rute koja spaja istok i zapad, odnosno Atlantski i Tihi okean.
Aktuelna kriza u Crvenom moru, izazvana napadima Huta na brodove za koje tvrde da su povezani sa Izraelom, pokazala je koliko bezbednosne krize mogu da utiču na pomorsku trgovinu. Upravo je zbog toga otvaranje novih, alternativnih trgovačkih ruta od ključnog značaja za sve ključne igrače na geopolitičkoj pozornici.
Upravo bi Ognjena zemlja i obližnji Magelanov moreuz, koji se nalazi na samom jugu južnoameričkog kontinenta, mogli da postanu nova tačka na mapama stratega u značajnim svetskim prestonicama, ali i potencijalno žarište u potencijalnom sukobu velikih sila.
U središtu ove priče nalazi se Punta Arenas, prestonica najjužnije čileanske provincije Mageljanes - poznat i kao "grad na kraju sveta".
Novo "zlatno doba" na Ognjenoj zemlji
Punta Arenas je svoje "zlatno doba" doživeo krajem 19. i početkom 20. veka, kada su kroz Magelanov tesnac prolazili brodovi koji su iz Evrope i istočnog dela Amerike putovali ka zapadu tog kontinenta, ali i prema Aziji. Čile, tada još uvek mlada južnoamerička država, koristila je svoj geografski položaj kako bi se pozicionirala kao jedan od vodećih igrača u regionu.
Grad je u tom periodu privukao veliki broj imigranata iz Evrope, ali i Čileanaca iz drugih delova zemlje. Međutim, lokalna ekonomija doživela je značajan pad nakon otvaranja Panamskog kanala 1914. godine, kada je većina pomorskih prevoznika počela da koristi tu kraću i efikasniju rutu.
Decenije smanjenog prometa dovele su do propadanja pomorske infrastrukture, koja više ne može da zadovolji potrebe savremenih trgovačkih brodova. To nije boljka koja pogađa samo Čile, već je prisutna i u drugim zemljama Latinske Amerike i Kariba – tamošnja razvojna banka je 2018. godine procenila da su regionu potrebne investicije od oko 55 milijardi dolara do 2040. kako bi se obnovila pomorska infrastruktura.
U potrazi za investitorima
Investicije u infrastrukturu na jugu Čilea i susedne Argentine danas su potrebnije nego ikada pre, piše "Amerikas kvoterli", portal specijalizovan za Latinsku Ameriku. Zbog sve češćih suša i niskih vodostaja, promet saobraćaja kroz Panamski kanal je prepolovljen u odnosu na vrhunac iz decembra 2021. godine, što je rutu kroz Magelanov moreuz vratilo u centar pažnje.
Kao i Arktik, i jug američkog kontinenta bi mogao da postane jedna od pomorskih ruta budućnosti.
Gabrijel Borić, mladi levičarski predsednik Čilea, prošle godine je najavio da će njegova zemlja uložiti značajna sredstva u razvoj pomorske infrastrukture. "Ako želimo da se krećemo ka pravednijem i inkluzivnijem razvoju, potrebno nam je više boljih luka", izjavio je on na nakon potpisivanja ugovora o širenju luke u gradu Valparizo.
Borić je, takođe, pohvalio "izvanrednu modernizaciju" luka koje je posetio u Kini. Čileanski predsednik, koji je rođen i odrastao u Punta Arenasu , prošle godine je potpisao i investicioni program vredan 400 miliona dolara za razvoj infrastrukture u provinciji Mageljanes, u kojoj se taj grad nalazi.
Šta Amerikanci, a šta Kinezi traže u Magelanovom moreuzu?
Budućnost ekonomskog razvoja regiona Mageljanes mogao bi da bude zeleni vodonik, piše "Amerikas kvoterli". Reč je o savremenom energentu, koji se proizvodi iz vode uz pomoć obnovljive energije, koji bi mogao da igra značajnu ulogu u smanjenju upotrebe fosilnih goriva.
Zbog jakih vetrova i niske gustine naseljenosti, Mageljanes je savršeno mesto za izgradnju velikih postrojenja za proizvodnju zelenog vodonika. To je privuklo pažnju velikog broja kompanija i investicionih fondova, pre svega iz SAD i Evrope, koje žele da izgradnje infrastrukturu neophodnu za takav poduhvat.
Multinacionalna kompanija za proizvodnju savremenih e-goriva HIF, čija se centrala nalazi u Hjustonu, planira da izgradi pogon za proizvodnju savremenih goriva u iznosu nedaleko od Punta Arenasa, po ceni od 830 miliona dolara. Ta fabrika bi energiju trebalo da dobija iz vetroparka Far del Sur, koji gradi italijanska kompanija "Enel grin pauer".
S druge strane, Kinezi su "bacili oko" na Rio Grande, gradić na argentinskoj polovini ostrva Ognjena zemlja. Peking je u tom gradu želeo da investira oko 1,25 milijardi dolara u izgradnju nove luke, ali su ti planovi zamrznuti nakon dolaska izrazito proameričkog predsednika Havijera Mileia na vlast u Argentini krajem prošle godine.
Argentinci žele da luku razviju sami, iako nije jasno da i imaju kapaciteta za tako nešto. Oni su, takođe, uložili značajna sredstva u proširenje vojne baze u Ušuaji, najvećem gradu na Ognjenoj zemlji i prestonici istoimene argentinske provincije.
Hrvatska veza
Jedna od zanimljivosti u vezi sa Punta Arenasom, pored njegove nepristupačne lokacije, je i to što značajan deo stanovnika tog gradića ima hrvatske korene. Naime, u njega se krajem 19. i početkom 20. veka doselio značajan broj Hrvata, uglavnom sa jadranskih ostrva i dalmatinske obale.
Iz Punta Arenasa dolazi i aktuelni predsednik Čilea Gabrijel Borić, koji nije krio svoje hrvatsko poreklo. Njegovi preci su u Punta Arenas došli sa ostvra Ugljan, nedaleko od Zadra, na kom i dalje ima Borića - sa kojima aktuelni predsednik i dalje održava kontakt.
I aktuelni gradonačelnik Punta Arenasa, Klaudio Radonić Himenez, ima hrvatske korene. On je 2019. u intervjuu za portal "24sata.hr" otkrio da vuče poreklo sa Hvara, te da ima hrvatsko državljanstvo, pasoš, kao i da glasa na izborima u toj zemlji.
Tadašnja hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović posetila je Punta Arenas 2018. godine, kada se sastala sa predstavnicima lokalne hrvatske zajednice.