Nakon više od šeste meseci krvavih borbi, rat Izraela i Hamasa dobio je još jedan front. Međutim, nije reč ni o Rafi ni o granici sa Libanom, već o lokaciji na drugom kraju sveta – kampusima elitinih američkih univerziteta.
Dok propalestinski protesti na Zapadu nisu ništa novo, takva okupljanja organizuju se praktično od samog početka izraelskih operacija u Pojasu Gaze – demonstracije na američkim univerzitetima poslednjih nedelja su dobile novi zalet, a mnogi od njih završeni su nasilno.
Sve je počelo sredinom aprila na kampusu Univerziteta Kolumbija u Njujorku, gde su propalestinski studenti postavili nekoliko desetina šatora, sa zahtevom da Univerzitet obustavi svoje investicije u kompanije povezane sa Izraelom.
Protesti su se ubrzo proširili i na druge univerzitete širom Amerike, od Masačusetsa i Džordžije do Teksasa i Kalifornije. Na mnogima od njih došlo je i do nasilnih okršaja između demonstranata i snaga javnog reda, a više stotina učesnika protesta je uhapšeno.
Policija u Džordžiji je koristila suzavac i tejzere kako rasterala demonstrante na Univerzitetu Ejmori, koji su protestovali protiv, kako tvrde, "genocida nad Palestincima", ali i izgradnje centra za obuku policajaca i vatrogasaca. Do nasilnog obračuna je došlo i u glavnom gradu Teksasa Ostinu.
Veliki broj studenata širom Amerike dobio je suspenzije od strane svojih univerziteta, a među njima se našla i Isra Hirsi, ćerka članice Predstavničkog doma SAD Ilhan Omar.
Prema pisanju "Blumberga", demonstranti na pojedinim univerzitetima, poput Kolumbije i Berklija, pretili su jevrejskim studentima i iskazivali su podršku Hamasu, koji je u SAD klasifikovan kao teroristička organizacija.
Nakon što je njujorški rabin Eli Bjučler upozorio da univerziteti nisu bezbedni za jevrejske studente i poznao ih da ne dolaze na predavanja, na Kolumbiji se ona zbog toga održavaju preko interneta.
Prema pisanju "Njujork posta", pojedine grupe koje organizuju propalestinske proteste na američkim univerzitetima povezane su sa Fondacijom za otvoreno društvo Džordža Soroša.
Studenti protiv američkih korporacija i Države Izrael
Demonstranti širom SAD od svojih univerziteta traže da obustave sa ulaganjem novca u kompanije koje sarađuju sa Izraelskom vladom i za koje tvrde da pomažu "genocid u Gazi" – među kojima se nalaze "Majkrosoft", "Gugl", "Blekrok", "Lokid Martin", pa čak i "Er Bi-En-Bi".
Univerziteti, međutim, do sada nisu pokazali previše interesovanja da izađu u susret studentima. Mnogi od njih se već decenijama suočavaju sa kritikama tzv. BDS pokreta, koji poziva na bojkot, prekid investicija i sankcije protiv Izraela.
Harvard je jasno stavio do znanja da se "protivi pozivima na politiku bojkota Izraela i njegovih akademskih institucija", dok su sa Kolumbije objavili da neće povući podršku jevrejskoj državi – čak i nakon što je više od 100 ljudi uhapšeno tokom sukoba demonstranata i policije.
Američki univerziteti poseduju imovinu u vrednosti od oko 840 milijardi dolara, koju koriste kako bi kupovali deonice i ulagali u privatne kompanije. Kako navodi "Blumberg", univerziteti obično angažuju posebne kompanije i menadžere koji upravljaju njihovom imovinom.
Propalestinski protesti na udaru američkih vlasti
Propalestinski protesti naišli su na oštre kritike američkih vlasti. Bela kuća je pre nekoliko dana objavila saopštenje u kom se osuđuje "alarmantan rast antisemitizma" na univerzitetima širom zemlje, a Bajdenova administracija je obećala da će zaštititi jevrejsku zajednicu.
Guverner Floride Ron Desantis izjavio je da situacija na Kolumbiji izgleda kao kada bi "štićenici duševne bolnice vodili tu instituciju", dok je guverner Teksasa Greg Abot, takođe republikanac, poručio da je demonstrantima "mesto u zatvoru".
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu proteste je nazvao "užasnim" i "antisemitskim", dodajući da oni moraju biti zaustavljeni.
Američki senator iz Vermonta Berni Sanders, koji je već decenijama poznat po svojim levičarskim i propalestisnkim stavovima, kritikovao je Netanjahuovu izjavu, tvrdeći da "iznošenje svojih stavova nije antisemitizam".
"Ne, gospodine Netanjahu. Nije antisemitski ili prohamasovski stav da je za nešto više od šest meseci vaša ekstremistička vlada ubila 34.000 Palestinaca i ranila više od 77.000 – 70 odsto od kojih su žene i deca", napisao je on na Iksu.
Upravo su oštre kritike američkih zvaničnika na račun demonstranata – koje su u velikoj meri ujedinile republikance i demokrate – pokrenule debatu o slobodi govora i izražavanja, koja je garantovana prvim amandmanom američkog Ustava.