Iako je prošle nedelje u SAD donet zakon o novom paketu pomoći u vrednosti od 61 milijarde dolara za Ukrajinu, biće neophodno uspostaviti srednjoročni plan finansiranja Kijeva kako bi se zaustavilo napredovanje ruske vojske, prenosi Rojters. Centralni deo ovog plana bila bi zaplena, odnosno upotreba zamrznutih sredstava Centralne banke RF za nadoknadu ratne štete.
Što se pak tiče kombinovane pomoći brojnih zemalja i poslednjeg američkog paketa, namenjenog za nabavku naoružanja i obuku ukrajinskih vojnika, ovaj deo bi trebalo da obezbedi potrebe Kijeva do "kraja sledeće godine". Kako navodi Rojters, ovo je svakako bolje nego situacija u kojoj se Ukrajina nalazila pre samo nedelju dana, kada se njena vojska suočavala sa ogromnim nedostatkom vojne opreme.
Tako britanska agencija prenosi da bi Ukrajina ponovo mogla da ostane bez naoružanja krajem 2025. godine. Razlog za to jeste što čak i da Džozef Bajden ponovo bude izabran, biće jako teško ubediti Kongres da usvoji zakon o novom paketu pomoći, dok bi u slučaju Trampove pobede pomoć Kijevu bila još manje izvesna.
Stoga bi, prema Rojtersu, višegodišnji finansijski plan imao nekoliko prednosti. Za početak, osigurala bi se pomoć uprkos političkim promenama u SAD. Potom bi se podigao, sada već gotovo nepostojeći, moral Ukrajinaca i na kraju, došlo bi do rasta samopouzdanja zapadnih proizvođača naoružanja i vojne opreme da povećaju svoju proizvodnju.
Međutim, konkretna količina novca koju bi trebalo obezbediti Ukrajini, zavisi i od toga kakav će sukob biti u budućnosti. Ukoliko bi se Kijev opredelio za odbrambenu kampanju, to bi ga koštalo manje nego pokušaji da protera rusku vojsku izvan teritorije koju je nekada kontrolisao.
Uzimajući u obzir to, i činjenicu da Moskva povećava sopstvene vojne troškove, Rojters procenjuje da će Ukrajini u budućnosti verovatno biti potrebno najmanje oko 88 milijardi dolara godišnje, koliko su joj svi njeni saveznici obezbedili tokom 2023. godine.
Uprkos svemu tome, iz britanske agencije ipak navode da režim Zelenskog ipak neće biti u stanju da vrati mnogo teritorije, jer bi to zahtevalo napade na dobro utvrđene položaje ruske vojske u trenucima kada se Ukrajina već suočava sa problemom da regrutuje nove vojnike.
Stoga bi, u najboljem slučaju, ukrajinski predsednik mogao da pregovorima dođe do mirovnog rešenja sa "bolje pozicije", ili da zamrzne konflikt, što bi dovelo do situacije slične onoj između Severne i Južne Koreje, zaključuju iz Rojtersa.