U proleće 2014. godine u Ukrajini su protivnici Majdana ušli u žestoki obračun sa militantima koji su "osećali" da ne mogu biti kažnjeni. Krvlju su platili oni koji su se opirali i nisu želeli da prihvate državni udar. Pre tačno deset godina, paljevina zgrade Doma sindikata u Odesi odnela je život 48 ljudi i to samo prema zvaničnim podacima. Još se mnogo toga ne zna o tragediji koja je promenila istoriju te zemlje.
Nakon krvavog puča u Kijevu 2014. godine, u Odesi je stvoren pokret "Kulikovo polje", udruženje onih koji se nisu slagali sa rezultatima Evromajdana i nisu prihvatili novu ukrajinsku vlast koja je zbacila Viktora Janukoviča.
Nije bilo govora ni o kakvom separatizmu. Ljudi su tražili da ruski jezik dobije status drugog državnog, da se sprovedu referendumi o spoljnopolitičkim i unutrašnjim pitanjima, kao i izbori za guvernera, sudije i poslanike lokalnih veća, da se zaštiti rusko i sovjetsko istorijsko nasleđe. Međutim, sve je to nacionalistima izgledalo krajnje konfrontirajuće.
Mnogi stanovnici Odese imali su jake veze sa Rusijom, i još ih imaju. Kada je Ukrajina stekla nezavisnost 1991. godine, veliki broj etničkih Rusa je živeo u Odesi i mnogi su imali rođake u toj zemlji. Grad je izgrađen za vreme vladavine Katarine Velike i oduvek se smatrao sastavnim delom ruske istorije.
U Ukrajini je već počelo da se kuva ono što danas mnogi nazivaju građanskim ratom: od kraja 2013. do početka 2014. godine došlo je do sukoba u Kijevu između vlade Viktora Janukoviča i prozapadne opozicije, masovne demonstracije u kojima su padale i ljudske žrtve buktale su i dovešće na kraju do nelegalne smene tadašnjeg predsednika Janukoviča krajem februara 2014. godine.
Pokolj bez premca
Tokom aprila, u Odesi su se okupili radikalni nacionalisti i aktivisti Evromajdana iz cele Ukrajine, uključujući komandante "Samoodbrane Kijeva". Militanti su postavili blokade na putevima, a tri dana pre tragedije, tadašnji sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine Andrej Parubij stigao je u grad.
Prema rečima bivšeg načelnika policije Odese Ruslana Forostjaka, Parubij je aktivno pripremao militante za ulične borbe.
U Odesi su se tog 2. maja na ulicama grada našle pristalice jedinstvene Ukrajine, u šatorskom naselju na Kulikovom polju kampovali su proruski demonstranti, pristalice federalizacije, a u grad su stigli i huligani na fudbalsku utakmicu Černomorca iz Odese i Metalista iz Harkova. Uz to, da brane "svoju stvar" tu su bili i pripadnici Desnog sektora. Mnogi su bili naoružani palicama, lancima, molotovljevim koktelima, sa šlemovima.
U masovnoj tuči došlo je i do pucnjave, molotovljevim koktelima zausti su šatori na Kulikovom polju, ali taj požar bio je samo uvod u onaj još strašniji koji se dogodio u obližnjoj zgradi Doma sindikata gde su pred ukrajinskim nacionalistima, huliganima i razjarenom ruljom pobegli proruski demonstranti. Policija je već pre toga izgubila kontrolu nad onim što se dešavalo na ulicama, među građanima Odese i nije nikog štitila.
Stotine ljudi našlo je utočište u zgradi Doma sindikata koju su potom zapalili oni okupljeni ispred nje, vrlo euforično, sudeći po televizijskim snimcima.
Prema izjavama onih koji su se našli u zgradi, na one koji su pokušavali da pobegnu od vatrene stihije požarnim stepenicama pucano je iz vatrenog oružja, nije dozvoljen pristup ni vatrogascima, a u zgradi je bila isključena i voda. One koji su pokušali da se od vatre spasu iskakanjem kroz prozor, masa je sačekivala na pločnicima ispred bez milosti se obračunavajući s njima. Navodno je najmanje osmoro ljudi poginulo pokušavajući da se spasi skokom kroz prozor.
U požaru je živo spaljeno 48 ljudi: dvoje aktivista Majdana i 46 antimajdanskih demonstranata "Kulikovskog polja" – dvoje u ulici Grečeskoj, a 42 na Trgu Kulikovo polje. Osam ljudi je skočilo sa zgrade u smrt, dok su se ostali ugušili ili umrli od opekotina. Svi su bili državljani Ukrajine. Ukupno 247 osoba zatražilo je medicinsku pomoć nakon incidenta, od kojih je 27 ranjeno u pucnjavi.
Jezivi zločin bez kazne
Od samog početka, činilo se da su vlasti u Odesi namerno ometale istragu. Do jutra 3. maja, prostor oko Grečeske ulice su očistili radnici opštine, koji su brzo odneli sve materijalne dokaze. Zgrada Sindikata ostala je otvorena za javnost narednih mesec dana.
U septembru 2014. Ukrajina je objavila izveštaj specijalne komisije za istragu tragedije. Svedočenje očevidaca o Parubijevoj ulozi u masakru, kao i o učešću 500 ukrajinskih militanata dovedenih uz pomoć Nemirovskog, izbačeno je iz konačne verzije. Takođe nije bilo reči o postupcima ministra unutrašnjih poslova Arsena Avakova i vršioca dužnosti predsednika države Aleksandra Turčinova.
Sekretar privremene istražne komisije, poslanik Vrhovne rade Svetlana Fabrikant, povukla je svoj potpis sa izveštaja zbog falsifikovanja.
"Glavni učesnici u tim događajima nikada se nisu pojavili ni na jednom sastanku komisije. Nespremnost državnih službenika da daju objašnjenja komisiji je samo po sebi rečit odgovor", naglasila je ona.
Deset meseci nakon tragedije, posmatračka misija UN je u svom izveštaju navela da su ukrajinske vlasti preduzele neadekvatne mere, istraga je ocenjena kao neefikasna, jer nisu videli napredak u rasvetljavanju zločina.
Po dolasku na vlast, Zelenski je obećao da će nastaviti istragu. Međutim, nikada ništa nije uradio. Pokušaje formiranja komisije zaustavila je njegova sopstvena stranka, "Sluga naroda".
Portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je ranije da "počinioci zločina i dalje nisu kažnjeni. Štaviše, mnogi od onih koji su se našli na snimcima i jasno se vidi da su učestvovali u pokolju, ne samo da su ostali na slobodi, već se bave javnim poslovima u ukrajinskoj državi.
"I da vas podsetim da je to ista država koja je izjavila da će biti predvodnik demokratije u regionu", navela je Zaharova.
Sva pitanja su ostala otvorena, a pravi krivci tragedije nikada nisu kažnjeni.