Krajem aprila Ukrajina je podnela zahtev Savetu Evrope za delimičnu suspenziju Evropske konvencije o ljudskim pravima i slobodama zbog vanrednog stanja, a stanjem ljudskih prava u ovoj zemlji bavi se i izveštaj Stejt departmenta, koji kritikuje režim Vladimira Zelenskog, piše ruski geopolitičar Leonid Savin za sajt "Katehon".
Vojna komanda u Ukrajini može da prinudno otuđi privatnu i zajedničku imovinu. Ukrajinske vlasti mogu da uvedu policijski čas, da uspostave poseban režim kretanja građana, stranaca i lica bez državljanstva, da izvrše pregled vozila i prtljaga, poslovnih prostorija i stambenih objekata građana.
Osim toga, vojni vrh u Ukrajini može da zabrani mirne skupove, mitinge, marševe i demonstracije.
Očigledno, ovo je samo vrh ledenog brega. U stvari, Ukrajina krši ne samo sopstveno zakonodavstvo, već i sve konvencije koje je ranije potpisala. To potvrđuje i izveštaj koji je objavio američki Stejt department, iako je Vašington trenutni vojni i politički saveznik Kijeva.
Zabranjena georijevska lenta, dozvoljeni nacistički simboli
U izveštaju se navodi i da "Ustav i zakoni predviđaju slobodu izražavanja, uključujući štampu i druge medije", ali i da "vlasti ne poštuju ta prava".
Predsednik Zelenski je u februaru 2022. godine potpisao dekret kojim se uvodi vanredno stanje, što je dovelo do novih ograničenja. Na primer, "Nacionalni televizijski maraton", koji izveštava o ratu u Ukrajini, omogućio je nivo kontrole nad televizijskim vestima koji je bez presedana.
Vlada je zabranila ili blokirala pojedine medijske kuće, za koje je tvrdila da "predstavljaju pretnju po nacionalnu bezbednost ili izražavaju stavove koji potkopavaju suverenitet zemlje."
Neki novinari su stavljeni na crne liste. Novinari istraživači, koji kritikuju vladu, često su bili meta negativnih kampanja na društvenim medijima.
Piše i da su u zemlji zabranjeni georgijevska lenta i komunistički simboli, a da onima koji ih koriste prete zatvorske kazne. Međutim, nacistički simboli se slobodno koriste, a u Ukrajini za to niko nije krivično odgovarao.
Vladini zvaničnici su često uskraćivali novinarima pristup područjima na liniji fronta, navodno zbog zabrinutosti za nacionalnu bezbednost. U junu su, na primer, vlasti odbile da obnove akreditaciju za izveštavanje o ratu u Ukrajini fotoreporteru Antonu Skibi, koji radi za kanadski list "Gloub end mejl". Ukrajinska služba bezbednosti zahtevala je da Skiba prođe ispitivanje na detektoru laži, optužujući ga da njegov rad ugrožava nacionalne interese zemlje.
Bilo je i izveštaja o napadima na novinare koji su izveštavali o korupciji.
Prećutani zločini kijevske hunte
Neke grupe za slobodu izveštavanja medija su tvrdile da vlasti zloupotrebljavaju nacionalnu bezbednost koja ograničava slobodu medija. U ovom izveštaju se tvrdi i da je "tokom rata zemlja prekršila niz međunarodnih obaveza o ljudskim pravima, uključujući i one koje se odnose na mirno okupljanje".
Napadi na civilno društvo nikad nisu adekvatno istraženi. Međunarodne i lokalne nevladine organizacije za ljudska prava bile su zabrinute zbog nedostatka odgovornosti za napade, koji stvorili "klimu nekažnjivosti".
Za to vreme, korupcija nastavlja da cveta.
Nacionalni biro za borbu protiv korupcije (NABU) imenovao je novog direktora i pokrenuo 450 istraga, podignuta je 41 optužba. Među optuženima su bili poslanici, državni službenici, direktori državnih preduzeća i sedmoro sudija.
Kako se navodi u ovom izveštaju, korupcija je rasprostranjena na svim nivoima izvršne, zakonodavne i sudske vlasti, da utiče na pravosuđe i sprovođenje zakona, upravljanje državnom imovinom i državnim preduzećima.
Oligarsi su nastavili su da vrše pritisak na antikorupcijske organe, koristeći kampanje dezinformacija da potkopaju poverenje javnosti.
Što se tiče kršenja ljudskih prava u oblasti etničke diskriminacije, navode se samo slučajevi diskriminacije Roma i pojedini slučajevi antisemitizma. Kada je reč o slučajevima diskriminacije ruskog jezika i identiteta, autori izveštaja Stejt departmenta to prećutkuju.
Građanski rat u Ukrajini 2014. godine počeo je upravo zbog toga. Međutim, u ovom izveštaju pažnja se poklanja transrodnim osobama i ističe se da su takve osobe veoma aktivne "u ratu protiv Rusije".
U izveštaju se prećutkuju i zločini koje je počinila kijevska hunta, poput spaljivanja ljudi u Domu sindikata u Odesi, koje se dogodilo pre deset godina, kao i zločine počinjene nad civilima u Donbasu.
Falsifikovanje istorije je uobičajena praksa zapadnih aktivista za ljudska prava, jer se za njih žrtve i počinioci biraju po kriterijumu političke korisnosti i ideološke pristrasnosti. Jedna transrodna osoba iz Kijeva, zaključuje Savin, za SAD će uvek biti važnija od desetine hiljada Rusa iz tog grada.