Prošlo je tačno 10 godina od izveštaja u "Nju Ingland medikal džurnalu" koji je potresao švajcarsku medicinsku struku i javnost: Švajcarski medicinski odbor pozvao je da se postepeno ukinu postojeći programi mamografskog skrininga i prestane sa uvođenjem novih.
"Zapanjilo nas je koliko su benefiti mamografskih pregleda zapravo manji od njihove štetnosti", napisali su 2014. godine autori studije i doktori Nikola Biler-Adorno i Peter Juni koji su deo sedmočlanog medicinskog odbora.
"Medicinski skandal"
Doktor Miler Adorno je profesor medicinske etike na Univerzitetu u Cirihu i član Departmana za međunarodno zdravstvo i socijalnu medicinu pri Harvardskoj medicinskoj školi u Bostonu. Doktor Juni je epidemiolog sa Departmana za klinička istraživanja Univerziteta u Bernu.
Oni su preporučili da se sistemski programi skrininga zamene programom informisanja žena o mamografskom pregledu i pratećim rizicima, te da svaka žena treba da donose individualan izbor.
Švajcarski medicinski odbor je prestao sa radom 2022. godine, a bio je je nezavisna inicijativa za procenu tehnologije koja se koristi u zdravstvu.
Preporuke odbora nisu bile pravno obavezujuće, a grupu koju su odobrila brojna vodeća medicinska tela u Švajcarskoj su u 2014. godini činili još i onkološki hirurg, klinički farmakolog, advokat i ekonomista koji su se specijalizovali za zdravstvena pitanja.
Odbor je imenovala i podržavala Konferencija ministara zdravlja švajcarskih kantona, Švajcarsko medicinsko udruženje i Švajcarska akademija medicinskih nauka, objasnili su tada Biler-Andorno i Juni.
Ovaj "medicinski skandal", kako su ga nazivali pojedini mediji, neki su glasno podržali, a drugi osporavali.
"Ti ljudi nisu stručni", komentarisao je za "Medskejp medikal njuz" Danijel Kopans, profesor radiologije na Harvardu.
"Da bi se izbegli sukobi interesa, takvi odbori moraju da isključe stručnjake u određenoj oblasti. Zašto biste mene želeli na panelu za postavljanje smernica o operaciji mozga?" upitao je tada Kopans.
Pojedini švajcarski kantoni napustili program skrininga
Godine 2017. kontroverza se intenzivirala kada su pojedini švajcarski kantoni odlučili da napuste program koji je podrazumevao da žene starije od 50 godina radi potencijalnog ranog otkrića raka rade monografski pregled na svake dve godine.
"Zapadna i Istočna Švajcarska, kao i Tičino su za skrining, ostali kantoni su protiv", pisao je "Noje Cirher cajtung" kada je kanton Bern napustio program.
List citira nekoliko studija na ovu temu koje su sprovedene u Švajcarskoj i Velikoj Britaniji i zaključuje da "obe strane imaju dobre argumente", tako da je "na svakoj ženi da sama odluči na osnovu individualnog rizika od raka".
I kritičari i zastupnici skrininga saglasni su da mamografski pregledi dovode do velikog broja lažnih dijagnoza (prema izveštaju Švajcarskog medicinskog odbora, 100 lažnih dijagnoza na svakih 1000 pregledanih žena). Međutim, oni koji zagovaraju redovne preglede navode da skrining smanjuje smrtnost od raka za 20 procenata.
"To je tačno - iako samo smanjenje rizika od 20 odsto izgleda manje impresivno kada se uzmu u obzir apsolutne brojke. Prema izveštaju Saveta vlade Ciriha, skriningom se rizik od umiranja od raka dojke u narednih deset godina može smanjiti sa 0,36 odsto na 0,29 odsto", pojasnio je "Noje Cirher cajtung".
Promena preporuka i zbunjujući zaključci širom Zapada
Švajcarska, međutim, nije jedina država u kojoj je efikasnost mamogafskih pregleda dovođena u pitanje.
Poslednjih godina, Američko društvo za borbu protiv raka i druge grupe za rak dojke promenile su svoje preporuke o tome kada i koliko često žene treba da se pregledaju.
"Promena je podstaknuta velikom analizom podataka koji pokazuju da su mamografi doveli do znatne preterane dijagnoze — što znači da je skrining otkrivao kancere koji ne zahtevaju lečenje", pisao je "Tajm".
U Francuskoj je 2016. zbog "kontroverzi oko posledica i efikasnosti skrininga" Ministarstvo zdravlja zatražilo od francuskog Nacionalnog instituta za prevenciju raka da organizuje široke javne i naučne konsultacije o ovoj temi.
Zaključci izneseni godinu dana kasnije bili su izuzetno konfuzni.
"U Izveštaju o konsultacijama zaključuje se da ne postoji naučni konsenzus o koristima i rizicima mamografskog skrininga", naveli su.
Izražava se žaljenje zbog nepostojanja pouzdanih studija o uticaju skrininga dojke u Francuskoj, kao i duboka zabrinutost zbog "anomalija u trenutnoj organizaciji skrininga, nedostatak razumevanja ključnih koncepata skrininga kod većine zainteresovanih strana, mešanja prevencije, skrininga i rane dijagnoze.
Pominju se nedovoljna informisanost žena o rizicima i neizvesnostima skrininga, nedostatak angažovanja lekara opšte prakse, ali i obmanjujući i nečuven "marketing Ružičastog oktobra" (oktobar je mesec borbe protiv raka dojke), izražavaju se sumnje u efikasnost nekih terapijskih strategija itd.
Francuzi su na kraju preporučili da se za žene mlađe od 50 godina koje imaju srednji rizik od raka dojke ukinu refundacije za mamografske preglede, da se načelno praksa mamografskih pregleda "radikalno reformiše", da se ukinu organizovani redovni skrininzi, te da se relevantnost ovog pregleda procenjuje individualno za svaku pojedinačnu pacijentkinju.
Napominjemo da se u naučnim izveštajima i medijskim tekstovima o ovoj raspravi o posledicama mamografa i pratećeg zračenja ne govori eksplicitno, i da se koristi opšti termin "štetnost", bez da se on preciznije odredi. Pominje se "nedovoljna učinkovitost i neopravdani troškovi" i to da "štetnost prevazilazi korist", ali se ne govori šta bi to moglo da znači za eventualnu pacijentkinju.
Tema se poslednjih godina sporadično aktualizuje, ali u medije nisu dospeli nikakvi konkretni potezi ni Švajcarske ni drugih država.
Na društvenim mrežama se, međutim, debata širi, budući da se često dele nepotpune informacije o tome da je "Švajcarska zabranila mamografe", praćene neprecizno i pogrešno protumačenim istraživanjem iz 2012. godine, kao i medicinski neutemeljenim tvrdnjama da mamograf izaziva širenje tumora.
Činjenica je, međutim, da rasprava i dalje nije ni blizu završena i zaokružena, te da je definitvno neophodno sprovesti relevantna istraživanja čiji rezultat neće biti "žaljenje zbog nedostatka zaključka" i "preporuka da svaka žena sama donese svoju odluku".