Evropska centralna banka (ECB) uskoro ulazi u novu fazu u svojoj borbi protiv inflacije, piše "Blumberg", dodajući da bi to moglo da znači i donošenje nekih odluka oko kojih teško da će moći da se postigne čak i relativni konsenzus.
Banka koja je kamatne stope već povećala za baznih 200 poena i tako pokrenula, kako neki kažu "najagresivniju kampanju pooštravanja monetarne politike do sada", planira i dodatno zatezanje. Uz taj, "glavni alat", planirano je i da se reši pitanje oko započinjanja oslobađanja bilion evra koji su trenutno u obveznicama.
"Decembar će biti težak, a kako ne znamo kada će inflacija dostići vrhunac i koliko brzo će pasti, malo je verovatno da će i posle toga biti lakše", kaže ekonomistkinja u "Kredit Svis" Veronika Roharova.
Inflacija u evrozoni u novembru je prvi put u poslednjih 18 meseci počela da usporava, ali Lagardova upozorava da će "svaki osećaj olakšanja u ECB-i biti ublažen činjenicom da osnovni pritisci ostaju previše jaki".
Pokazatelji poverenja koji signaliziraju da je ekonomija možda manje krhka nego što se strahuje, potvrđuju da nadolazeća recesija neće biti dovoljno ozbiljna da značajno ukroti cene.
Snažno tržište rada i fiskalne olakšice podstiču potrošnju, što navodi ekonomiste da upozoravaju na opasnost od produženih pritisaka inflacije.
Dodatni razlog za zabrinutost donose i ugovori o platama, tako da je na primer nemački sindikat nedavno izborio povišice od više od pet odsto u 2023. godini i tri odsto u 2024. godini, plus neoporezive bonuse od 3.000 evra.
Taj sporazum ukazuje da se brža inflacija očekuje i u budućnosti.
Zvaničnici, uključujući člana Upravnog saveta ECB-e Ignacija Viska, upozorili su na ova "preterano brza i velika povećanja stopa" koja bi mogla da "pojačaju i uspore ekonomsku aktivnost".