Nova ruska operacija u harkovskom regionu stavlja predsednika Vladimira Zelenskog u nezgodnu poziciju da mora da žrtvuje nešto kako bi njegovi vojnici održali liniju, piše Si-En-En u analizi sa fronta.
Ruska vojska je zauzela devet sela otkako je u petak započela akciju, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane. Ukrajinski generalštab je izvestio da su Rusi imali "taktički uspeh" i naveo da se vode teške borbe za kontrolu nad pograničnim gradom Volčanskom.
Si-En-Enov dopisnik za međunarodnu bezbednost, Nik Paton Volš, ponudio je mračniju procenu situacije na bojnom polju, opisujući napredak koji su ruske trupe ostvarile kao "verovatno njihov najbrži napredak od prvih dana rata".
"Ovo je noćna mora za Kijev iz dva razloga: prvo, oni su oslobodili ovu zemlju od ruskih snaga pre 18 meseci, ali očigledno nisu uspeli da učvrste to područje dovoljno da spreče Moskvu da se vrati", navodi Paton Volš.
"I drugo, Rusija može ponovo da veže prenapregnutu ukrajinsku vojsku stalnim i snažnim pritiskom na Harkov, granatirajući centar grada", objasnio je on i dodao da se sada Zelenski suočava sa "ružnim izborima o tome gde će poslati ograničene resurse, a gde će ih žrtvovati".
Zapadni analitičari kažu da je otvaranje novog fronta posebno opasno za Kijev, s obzirom na stalnu nestašicu municije i kašnjenja u isporuci zapadne pomoći.
"Njujork tajms" je izvestio da bi uspešno napredovanje u Harkovu, drugom po veličini ukrajinskom gradu i važnom industrijskom centru, "moglo da demorališe Ukrajince i njihove saveznike", pa čak i da primora Zapad da izvrši pritisak na Kijev da pregovara sa Moskvom.
Ukrajina je ove godine bila prinuđena da se povuče iz nekoliko gradova i sela u Donbasu, uključujući i jako utvrđeni grad Avdejevku, koji je više meseci bio poprište žestokih borbi.
Zelenski je delimično okrivio Vašington za nedavne gubitke, rekavši prošlog meseca da je njegova zemlja "talac" predstojećih američkih predsedničkih izbora i političkih prepirki u Kongresu, gde su republikanci mesecima blokirali paket pomoći vredan 60 milijardi dolara. Predsednik Džozef Bajden je konačno potpisao zakon o pomoći 24. aprila.