Parlament Gruzije konačno je usvojio Zakon o transparentnosti i stranom uticaju, kolokvijalno poznat kao "zakon o stranim agentima", koji je poslednjih nedelja izazvao političku krizu u toj južnokavkaskoj državi.
Zakon predviđa da sve nevladine organizacije i mediji koji dobijaju bar 20 odsto sredstava iz inostranstva moraju da se registruju u specijalnom registru, kao i da će izveštaj o tome podnositi jednom godišnje.
Zakon je naišao na oštre kritike opozicije, nevladinog sektora i prozapadnih medija, ali i mnogih zapadnih zvaničnika, koji su ga pežorativno nazvali "ruski zakon", aludirajući na sličan propis koji je u Rusiji na snazi od 2012. godine.
Međutim, malo ko od njih pominje da zakon gotovo identičnog imena postoji i u SAD, i to još od 1938. godine, kao i da se usvajanje takvog propisa razmatra i u Evropskoj uniji.
Protesti protiv zakona u prestonici Tbilisiju održavaju se od sredine aprila, a danas je došlo i do okršaja demonstranata i policije ispred zgrade Parlamenta. Određeni broj demonstranata je priveden.
Prema pisanju zapadnih medija, među demonstrantima je bilo i povređenih, a do okršaja je došlo i unutar sale Parlamenta između predstavnika vlasti i opozicije. Na ulicama se nalazi i veći broj pripadnika policijskih jedinca za razbijanje demonstracija.
Gruzijske vlasti su pre dva dana objavile da demonstranti "planiraju da pribegnu nasilju nad policijom", kao i da vlada na to sprema odgovor.
Zapad kritikuje vlast, nevladine organizacije pozivaju na njenu smenu
Usvajanje zakona je naišlo na oštre reakcije sa Zapada. Portparol Evropske komisije Peter Stano je rekao da usvajanje zakona "predstavlja značajnu prepreku na evropskom putu Gruzije", dok je predsednik Letonije Edgars Rinkevičs izjavio da zakon "nije u skladu sa evropskim vrednostima".
Kritike su uputili i šefica nemačke diplomatije Analena Berbok, ministar odbrane Velike Britanije Grant Šaps, predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola, ministarstva spoljnih poslova Poljske i Norveške, kao i nekoliko američkih senatora.
Gruzijski premijer Irakli Kobahidze se, u međuvremenu, sastao sa pomoćnikom državnog sekretara SAD Džejmsom O'Brajenom, koji je takođe kritikovao usvajanje zakona. Kobahidze je istakao značaj saradnje Gruzije i SAD, kao i da je vlada otvorena da "pažljivo razmotriti sve pravne komentare međunarodnih partnera", ali nije najavio povlačenje zakona.
U Tbilisiju se nalazi i predsednik Odbora za spoljne poslove Bundestaga Mihael Rot, koji se sastao sa studentima univerziteta. On se tokom posete zapitao da li će Gruzija ima svetlu budućnost "bez mladih ljudi koji protestuju, ali sa pravoslavnom crkvom, koja podržava vlast".
U međuvremenu, nevladina organizacija "Šejm" (Shame) optužila je vlast da "pokušava da slomi proteste usvajanjem ruskog zakona", dodajući da cilj demonstracija treba da bude "smena režima".
"Cilj protesta treba da bude ne samo povlačenje zakona, već i promena režima", napisali su oni na društvenim mrežama.
Reč je o organizaciji koja je osnovana tokom antivladinih protesta 2019. godine, koji su organizovani zbog posete ruskog poslanika Sergeja Gavrilova gruzijskom parlamentu, i koja među sponzorima navodi američki Nacionalni fond za demokratiju (NED) i Helsinšku fondaciju za ljudska prava.