Sjedinjene Američke Države, koje su bile dosadašnji svetski hegemon, nemaju pojma šta ih čeka: Kina je nastavila da se otvoreno meša u arhitekturu globalnog svetskog poretka, ne brinući o nizu američkih sankcija i o mogućem kolapsu međunarodnog finansijskog sistema, piše brazilski analitičar Pepe Eksobar za sajt "Krejdl".
Ministar spoljnih poslova Vang Ji i predsednik Si Đinping su prošle nedelje dočekali američkog državnog sekretara Entonija Blinkena i njegovu listu zahteva u Pekingu kao malo više od dosadnog komarca. Vang je naglasio da je zabrinutost Teherana opravdana: Iran se brani od izraelskog kršenja Bečke konvencije, koji je označio napad na iranski konzulat u Damasku.
U Savetu bezbednosti UN, Kina otvoreno dovodi u pitanje ne samo državni teroristički napad na Severni tok 1 i 2, već i američko-izraelsko blokiranje palestinske odluke o priznavanju Palestine. Štaviše, Peking, baš kao i Moskva, ugošćuje palestinske političke frakcije, u naporu da ih ujedini.
Samo dva dana pre nego što je Moskva proslavila Dan pobede i završetak Velikog otadžbinskog rata, Si je sleteo u Beograd kako bi podsetio ceo svet na 25. godišnjicu američkog bombardovanja kineske ambasade SAD.
Rusija je, u međuvremenu, obezbedila platformu za Agenciju UN za pomoć palestinskim izbeglicama (UNRVA), kako bi objasnila visokim predstavnicima BRIKS-a kataklizmu koja se dešava u Gazi.
Ukratko, ozbiljni politički poslovi se već vode van korumpiranog sistema Ujedinjenih nacija, koje se upravo raspadaju.
Još jedan ključni primer BRIKS-a kao novih UN: predsedavajući ruskog Saveta bezbednosti Nikolaj Patrušev sastao se u Sankt Peterburgu sa svojim kineskim kolegom Čen Venćingom, na marginama 12. Međunarodnog bezbednosnog samita, koji je okupio preko 100 zemalja, uključujući i šefove bezbednosti BRIKS-a.
Osovina Moskve, Pekinga i Teherana
Ali ključna raskrsnica ovih proteklih dana bio je odbrambeni samit Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) u Astani, u Kazahstanu. Po prvi put, novi kineski ministar odbrane Dong Jun sastao se sa ruskim kolegom Sergejem Šojguom da bi istakao značaj sveobuhvatnog strateškog partnerstva Rusije i Kine.
Dong je naglasio "dinamičnu prirodu kinesko-ruske vojne saradnje", što je Šojgu dopunio, rekavši da ona "postavlja novi model međudržavnih odnosa", zasnovan na "međusobnom poštovanju i zajedničkim strateškim interesima."
Obraćajući se skupštini ŠOS-a, Šojgu je odlučno odbacio zapadnu propagandu o ruskoj pretnji NATO-u.
Na sastanku ministara odbrane ŠOS-a bili su doslovno svi, uključujući Indiju, Iran, Pakistan i Belorusiju, kao posmatrača. Minsk žarko želi da uđe u ŠOS.
Strateško partnerstvo Rusije, Irana i Kine nastupilo je potpuno usklađeno. Osim što se Dong sastao sa Šojguom, susreo se i sa iranskim ministrom odbrane, brigadnim generalom Muhamedom Rezom Aštijanijem, koji je pohvalio Peking zbog osude izraelskog terorističkog vazdušnog napada na Damask.
Ono što se sada dešava između Pekinga i Teherana je repriza onoga što je počelo prošle godine između Moskve i Teherana, kada je član iranske delegacije u poseti Rusiji primetio da su se obe strane dogovorile o novom zajedničkom, visokom nivou odnosa između Rusije i Irana.
Morteza Nikoubazl/NurPhoto / Getty
U Astani, Dong nije samo pozvao Aštijanija na bezbednosnu konferenciju u Pekingu, već je zatražio i hitan prekid vatre u Gazi.
Šojgu je, tokom susreta sa Aštijanijem, podsetio da je "zajednička borba protiv međunarodnog terorizma u Siriji primer dugogodišnjih prijateljskih odnosa."
Ruski ministar odbrane je izneo zaključak: "Aktuelna vojno-politička situacija i pretnje našim državama obavezuju nas da zajednički pristupimo izgradnji pravednog svetskog poretka, zasnovanog na jednakosti svih u međunarodnoj zajednici."
Dong je naglasio "dinamičnu" prirodu kinesko-ruske vojne saradnje, što je Šojgu dopunio, rekavši da ona "postavlja novi model međudržavnih odnosa", zasnovan na "međusobnom poštovanju i zajedničkim strateškim interesima."
Uspostavljanje paralenog bezbednosnog poretka, mimo SAD
Uspostavljanje novog globalnog bezbednosnog poretka je u srcu planiranja BRIKS-a, uporedo sa debatom o dedolarizaciji. Sve ovo je anatema za Kolektivni zapad, koji nije u stanju da razume isprepleteno partnerstvo Rusije, Irana i Kine.
Ova interakcija se nastavlja. Ruski predsednik Vladimir Putin posetiće Peking 16. i 17 maja. Što se tiče Pojasa Gaze, pozicije Rusije, Irana i Kine su potpuno saglasne: Izrael je počinio genocid. Ali za EU i NATO u celini ovo nije genocid: blok podržava Izrael, bez obzira na sve.
Nakon što je Iran zauvek promenio pravila igre u Zapadnoj Aziji, čak i ne upotrebivši svoje najbolje hipersonične rakete, ključno pitanje za globalnu većinu je ko će obuzdati genocid. Diplomatski izvori nagoveštavaju da će Putin i Si o tome razgovarati licem u lice.
Kao što primećuje jedan kineski analitičar: "Ovog puta, varvari se suočavaju sa civilizacijom koja traje 5.000 godina, naoružana Sun Cuovom veštinom ratovanja, Sijevom strategijom `dvostruke cirkulacije`, projektom `Pojas i put`, BRIKS-om, digitalizacijom juana, neograničenoj saradnji Rusije i Kine, najmoćnijom industrijom na svetu, tehnološkom nadmoći i podrškom Globalnog juga."
Sve to protiv hegemona u opadanju (SAD), sa svojim genocidnim nosačem aviona u Zapadnoj Aziji (Izraelom), koji je potpuno izmakao kontroli.
Pretnje SAD o izboru između okončanja rusko-kineskog strateškog partnerstva, ili suočavanja sa sankcionim cunamijem, ni najmanje ne utiču na Peking. Isto važi i za pokušaje Vašingtona da spreči članice BRIKS-a da odbace američki dolar.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je sasvim jasno stavio do znanja da su Moskva i Peking gotovo stigli do tačke napuštanja američkog dolara u bilateralnoj trgovini. Krađa ruske imovine od strane Kolektivnog zapada je postala krajnja crvena linija za BRIKS, u koju sve druge države gledaju sa užasom. Kako je naglasio ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov 2021, ovo je definitivno "nesposobna imperija".
Sada preostaje ključno pitanje: kako će Rusija–Iran–Kina (RIC), kao lideri BRIKS-a, članice ŠOS-a i istovremeno tri najveće "egzistencijalne pretnje" hegemonu, počnu da primenjuju novu globalnu bezbednosnu arhitekturu.
