Drugog decembra 1956. Fidel Kastro, praćen grupom od oko 80-ak naoružanih ustanika, iskrcao se sa broda "Granma" na istočnu obalu Kube.
To je bio početak revolucije na Kubi. Gotovo svi su ubijeni ili zarobljeni, osim Fidela i Raula Kastra, Ernesta "Če" Gevare i još devetoro drugih, koji su se povukli na Sijera Maestru, da odatle vode gerilski rat protiv snaga Fulgencija Batiste.
Borbe su se vodile dve godine tokom kojih su se Kastrovi propagandni napori pokazali posebno efikasnim. Uz pomoć velikog broja revolucionarnih dobrovoljaca širom ostrva, revolucionarne snage izvojevale su čitav niz pobeda nad sve više demoralisanim i sve lošije vođenim trupama Batistine vlade. Vojni porazi vladinih snaga su se množili kako se pogoršavala unutrašnja politička kriza na Kubi. Diktator Batista pobegao je iz zemlje 1. januara 1959. Kastrove snage od 800 gerilaca pobedile su profesionalnu vojsku kubanske vlade od preko 30.000 ljudi.
Pobedonosna Kubanska revolucija
Inače, ovo nije bio prvi pokušaj Kastra da zbaci Batistu, diktatora Kube i marionetu u američkim rukama. Fidel Kastro nije imao vojničko obrazovanje. Bio je pravnik po struci, koji je pokušavao da se bavi advokaturom. Njegov prvi politički angažman bilo je stupanje u Kubansku narodnu partiju, koja se zalagala za reforme. Od tog "umerenog" angažmana Kastro je digao ruke kada je u martu 1952. Batista izvršio državni udar. Kastro se okrenuo oružanoj borbi.
Prvi okršaj usledio je 26. jula 1953, što će kasnije postati ime političkog pokreta. Sa grupom od oko 300 istomišljenika, Kastro je izvršio napad na kasarnu Monkada, u Santijago de Kubi. Ovaj napad je bio neuspešan. Većina njegovih drugova je pobijena, sam Kastro je uhapšen.
U to doba, njegove političke ideje bile su nacionalizam i antiimperijalizam. Nakon proglašenja amnestije, Kastro je neko vreme boravio u SAD, a zatim prelazi u Meksiko, gde će, zajedno sa Če Gevarom, osnovati revolucionarni pokret "26. jul". Njegova borba protiv diktatora Batiste okončana je trijumfalnim ulaskom revolicionarnih trupa u Havanu, glavni grad Kube, 8. januara 1959.
Fidel i Če postali su sinonimi za pobedonosnu Kubansku revoluciju. Kao neprikosnoveni revolucionarni vođa, Kastro je najpre postao vrhovni komandant oružanih snaga u novoj privremenoj vladi. Odnosi sa SAD se ubrzano pogoršavaju.
Kubanski trgovinski sporazum sa Sovjetskim Savezom u februaru 1960. samo je produbio američko neprijateljstvo. Godine 1960. većina ekonomskih veza Kube i Sjedinjenih Država je prekinuta. U januaru 1961. Sjedinjene Države su prekinule i diplomatske odnose sa ostrvskom državom. U aprilu iste godine, američka vlada je tajno opremila hiljade kubanskih izgnanika da zbace Kastrovu vladu. Njihovo iskrcavanje na Kubu u Zalivu svinja, u aprilu 1961, slomile su kubanske oružane snage.
Kubanska raketna kriza
Tada Kuba počinje da nabavlja oružje od Sovjetskog Saveza, koji ubrzo postaje glavni trgovinski partner ove zemlje. U decembru, Kastro izjavljuje: "Ja sam marksista-lenjinista i ostaću to do svoje smrti". Tokom 60-tih i 70 godina Kuba uspostavlja sve tešnje veze sa SSSR-om, primajući sve veću sovjetsku vojnu i ekonomsku pomoć.
Na unutrašnjem planu, Kastrova vlada zaslužna je za značajna poboljšanja najpre u obrazovnom sistemu i u organizovanju zdravstvene zaštite. Vlada Fidela Kastra značajno je proširila socijalne usluge u zemlji, u kojima danas, na ravnopravnoj osnovi, uživaju svi slojevi društva. Obrazovne i zdravstvene usluge postaju Kubancima dostupne besplatno, a svakom građaninu je zagarantovan posao. Revolucionarna Kuba postaje uzor i primer drugim zemljama, ne samo unutar Latinske Amerike.
Zapravo, posle pobede revolucije, Kuba postaje i trn u oku SAD. Američko-kubanski odnosi se naglo i neprekidno pogoršavaju. Kulminacija nastupa tokom Kubanske raketne krize, koja dovodi čitav svet na ivicu nuklearnog rata.
Ali prethodno je Amerika razmestila rakete u Turskoj. Krizi je prethodilo razmeštanje američkih raketa srednjeg dometa (2.400 kilometara) u bazi Izmir, što je predstavljalo neposrednu pretnju po Rusiju. Kada je SSSR instalirao svoje nuklearne rakete na Kubi, SAD su to proglasile za "pretnju po američku bezbednost" i za "povredu američke interesne sfere".
Kriza je posebno eskalirala krajem oktobra 1962, kada SAD proglašavaju "pomorski karantin Kube". Tada je namerno upotrebljen termin „pomorski karantin“, a ne „pomorska blokada“, pošto se termin blokada može smatrati objavom rata.
Kubanska raketna kriza je rešena zahvaljujući prisebnosti sovjetskog vođe Nikite Hruščova i američkog predsednika Džona Kenedija odnosno njihovih timova. Izbegnut je nuklearni rat. Ipak, kubanska kriza pokazuje upadljivu sličnost sa sadašnjim konfliktom u Ukrajini. Danas SAD tvrde da Ukrajina "ima pravo da uđe u NATO". Isto to pravo nije važilo za Kubu 1962.
Nedavno je portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio da se sadašnja i Kubanska kriza razlikuju, ali da je i sada, kao i tada, reč o sukobu s kolektivnim Zapadom na čelu sa SAD.
Kriza posle kraha SSSR-a
Raspad Sovjetskog Saveza 1991. prekinuo je dotok sovjetske pomoći Kubi, pogoršavajući ekonomsku krizu u ovoj zemlji. Kastro je na takav razvoj događaja odgovorio 1993, kada su počele ekonomske reforme, koje uključuju legalizaciju privatnog preduzetništva. Godine 1995. posetio je Narodnu Republiku Kinu. Tada je izrazio divljenje domaćinima zbog uspešnog kombinovanja ekonomskih reformi i socijalističke privrede.
Pitanje američkih sankcija je u bliskoj vezi sa današnjim ekonomskim teškoćama Kube. Prema SAD, Kuba nema pravo da razvija svoje ekonomske odnose, ni da trguje sa kim želi.
Kuba je ostala dosledna u izboru nesvrstanosti kao spoljnopolitičke orijentacije zemlje. Pokret nesvrstanih se fokusirao na borbu za nezavisnost, iskorenjivanje siromaštva, ekonomski razvoj i suprotstavljanje kolonijalizmu, imperijalizmu i nekolonijalizmu - jednom rečju, na sve ono što i danas predstavlja rak ranu savremenog čovečanstva.
Šesta konferencija Nesvrstanih održana je na Kubi, u Havani, 1979.
Drug Fidel Kastro
Fidel Kastro je bio neosporni vođa revolucije na Kubi. Kada su ga jednom prilikom pitali kada će da obrije bradu i skine uniformu, on je odgovorio: "Kada se okonča revolucija."
Otac Kubanske revolucije vladao je svojom zemljom 47 godina, od 1959. do 2006. Kastro se povukao iz zdravstvenih razloga, njegov naslednik postao je brat Raul. Kada je napustio vlast, povremeno je pisao kolumne u partijskom listu "Granma". U javnosti se poslednji put pojavio na kongresu Komunističke partije Kube 2016.
Prema priznanju Raula Kastra, Fidel je preživeo mnoge pokušaje ubistva.
Vest o njegovoj smrti izazvala je različite reakcije u svetu. Dok su se na Floridi, u Majamiju, pripadnici kubanske emigracije su se radovali, posebno u čuvenom restoranu "Versaj", gde se tradicionalno okupljaju Kastrovi protivnici, poštovaoci slobodne Kube su žalili za Kastrom.
Prvi svetski lider koji je reagovao na smrt Fidela Kastra bio je indijski premijer Narendra Modi, koji je izjavio saučešće narodu Kube. Kako je zapisao na "Tviteru", reč je o "jednoj od najvećih ikona 20. veka čiju smrt Indija žali".
Nedavno je u Moskvi otkriven spomenik Fidelu Kastru. Tom prilikom se ruski predsednik Putin sastao sa svojim kubanskim kolegom Migelom Dijas-Kanelom i pozdravljeno je "tradicionalno prijateljstvo" dveju nacija pogođenih sankcijama Zapada.
"Sovjetski Savez i Rusija su uvek, a mi nastavljamo danas, da podržavamo kubanski narod u njihovoj borbi za nezavisnost i suverenitet. Oduvek smo bili protiv svake restrikcije, embarga, blokade. Uvek smo podržavali Kubu na međunarodnoj sceni i vidimo da Kuba zauzima isti stav prema Rusiji", rekao je Putin.
Putin je dodao da Rusija i Kuba treba da jačaju saradnju, podsetivši da je rusko-kubansko prijateljstvo "započeo drug Fidel Kastro", nekadašnji predsednik Kube.