Svet
Nemiri se nastavljaju u Novoj Kaledoniji: Makron saziva novi bezbednosni sastanak (VIDEO)
To je treći takav sastanak za manje od nedelju dana dok zvanični Pariz pokušava da uspostavi red na svojoj prekomorskoj teritoriji gde je u nemirima bilo i ljudskih žrtava
Francuski predsednik Emanuel Makron sazvao je za ponedeljak novi sastanak saveta za odbranu i bezbednost na kojem će se razgovarati o nemirima u Novoj Kaledoniji u Pacifiku u kojima je bilo i ljudskih žrtava.
To je treći takav sastanak za manje od nedelju dana, a prethodna dva su rezultirala odlukom da se proglasi vanredno stanje na prekomorskoj teritoriji Francuske, a zatim i da se pošalje pojačanje da pomogne vladinim snagama na terenu da uspostave red, prenosi "Gardijan".
U nedelju su francuske snage razbile desetine barikada u pokušaju da ponovo zauzmu glavni put ka aerodromu.
"Republički poredak će biti ponovo uspostavljen bez obzira na cenu", rekao je visoki komesar francuske vlade Luj Le Fran novinarima u Numei.
Ako separatisti "žele da koriste svoje oružje, rizikovaće najgore", upozorio je on.
U petak se premijer Gabrijel Atal sastao sa liderima parlamentarnih stranaka kako bi razgovarali o krizi, posebno o tome da li da se vanredno stanje produži nakon prvih 12 dana ili ne.
Za to bi bilo potrebno odobrenje i donjeg doma Narodne skupštine i Senata gornjeg doma.
Nova Kaledonija, sa oko 270.000 stanovnika, već nedelju dana je potresena nemirima, izazvanim francuskim planovima da nametnu nova pravila koja bi desetinama hiljada neautohtonih stanovnika dala pravo glasa.
Demonstranti su zapalili vozila, poslovne i javne zgrade i preuzeli kontrolu nad glavnim putem do međunarodnog aerodroma La Tontuta, zbog čega su obustavljeni komercijalni letovi.
Vlasti kažu da je oko 230 ljudi privedeno, dok je oko 3.200 njih ili zaglavljeno u Novoj Kaledoniji, ili ne može da se vrati na arhipelag.
Francuska je poslala i oko 1.000 dodatnih pripadnika bezbednosnih snaga. Zvaničnici te zemlje saopštili su da je u nedelju 600 teško naoružanih policajaca i paramilitarnih formacija učestvovalo u operaciji vraćanja 60 kilometara glavnog puta od glavnog grada Numee do aerodroma.
"Policija je prošla, očistili su put, a mi smo stali po strani. Mi smo pacifisti. Kada su otišli, ponovo smo postavili blokadu na putu", rekao je Žan-Šarl, čovek u 50-im godinama sa šalom oko glave i sa zastavom nezavisnosti Kanaka, nekoliko kilometara ispred aerodroma.
Auto-put je neophodan za obnavljanje lanca snabdevanja jer se arhipelag suočava sa nestašicom od namirnica do krvi za transfuziju, rekao je Le Fran.
Policijski čas tokom noći, vanredno stanje, zabrana TikToka i pojačanja nisu uspeli da spreče nove nemire od subote do nedelje.
Grupe su podmetnule dva požara i izvršile raciju na benzinskoj stanici, saopštila je kancelarija Le Frana, kao i da su uništili škole, apoteke i supermarkete.
Lokalna vlada je saopštila da će škole biti zatvorene do petka. Ali vlasti naglašavaju da se situacija popravlja. Le Fran najavljuje i oštrije racije kako bi povratili delove teritorije koje drže grupe koje se zalažu za nezavisnost.
Nova Kaledonija je bila francuska teritorija od sredine 1800-ih.
Skoro dva veka kasnije, njihovom politikom i dalje dominira rasprava o tome da li ostrva treba da budu deo Francuske, autonomna ili nezavisna, sa mišljenjima podeljenim otprilike po etničkim linijama.
Autohtoni Kanaci čine oko 40 odsto stanovništva, a deo njih kaže da bi najnoviji propisi o glasanju razvodnili glasove starosedelaca.
Predsednici četiri druge francuske prekomorske teritorije, La Rejunion u Indijskom okeanu, Gvadalupa i Martinika na Karibima i Francuske Gvajane u Južnoj Americi, pozvali su u nedelju na povlačenje reforme glasanja u otvorenom pismu.
