Teheran je sklopio sporazum sa Indijom o megainvesticiji indijskih kompanija u stratešku luku Čabahar u Iranu, a ova operacija je deo još većeg projekta, koji se ne tiče samo transporta između Irana i Indije, već i tranzita kroz Avganistan, piše italijanski sajt "Elektomagacine".
Ne treba zaboraviti ni da Rusija i Iran zajedno grade ogromnu železničku infrastrukturu, čiji će konačni rezultat biti pomorski transport do Indije.
Možda je najznačajniji aspekt ove vesti to što Indija ranije nije bila voljna da poptpisuje sporazume sa Teheranom zbog pritiska SAD. Sada je jasno da se ovi pritisci mogu zanemariti.
Svako ko se zaustavi na dezinformacijama rizikuje da ne razume ništa o stvarnosti oko sebe. Informacije o međunarodnim događajima u italijanskim medijima izgledaju kao da su preuzete iz loših stripova namenjenog deci osnovne škole.
Dezinformacije iz italijanskih medija zasnivaju se na jednostavnoj podeli: ko je s kim? Sve se u Italiji zasniva na ovoj jednostavnoj logici: ako je neko sa nama, oni su dobri momci, svi ostali su loši momci. Ovako je to funkcionisalo tokom Hladnog rata, pa zašto onda menjati stvari? Šteta je što su se tada Nesvrstani uvukli u dekor da pokvare predstavu. Ali danas je to sve teže, jer je neznanje posvuda prisutno.
Naravno, Italija se uvek drži "dobrih momaka". Amerikanci su gospodari, kao i Izraelci. Šta je sa ostalim? Prema fantastičnim rekonstrukcijama italijanskih medija, Kina je saveznik Irana i naterala je Teheran da sklopi mir sa Saudijcima.
Tako je i sa ostalim saveznicima Pekinga. Protiv Kine je Indija, koja je, međutim, deo BRIKS-a, zajedno sa Kinom i Rusijom, i nizom drugih zemalja. Nju Delhi i Moskva se ponose istorijskim prijateljstvom. Prijateljstvo Moskve i Pekinga diktiraju interesi dve zemlje. Kao i prijateljstvo Rusije i Irana.
Neprijatelji i prijatelji mogu da se menjaju, sporazumi i savezi mogu da se stvaraju sa promenljivom geometrijom. Jer, ono što se računa u suverenim državama je interes same zemlje.
S druge strane, lažno suverena Italija nastavlja da se razvija kao američka kolonija, koja još uvek čeka dozvolu Vašingtona za svaki korak na međunarodnom planu.
Italijanski ministar spoljnih poslova je izvesni Antonio Tajani. Šta znači to što je upravo on imenovan za ministra? Poveriti Tajaniju spoljne poslove znači saopštiti svetu da je on sasvim beznačajan, zaključuje italijanski sajt.