Svet
Nulandova o slanju NATO instruktora u Ukrajinu: Alijansa bi time postala legitimna meta
Prisustvo zapadnih instruktora bi "direktno umešalo" blok koji predvode SAD u sukob, rekla je penzionisana zvaničnica
Vojni blok predvođen SAD pruža "ogromnu količinu" obuke kijevskim snagama na teritoriji nekoliko država NATO-a, ali bi zvanično slanje zapadnih instruktora u zemlju bilo previše rizično, smatra Viktorija Nuland, bivša zvaničnica Stejt departmenta.
Suočena sa ozbiljnim nedostatkom trupa, vlada u Kijevu je navodno zatražila od SAD i NATO-a da pomognu u obuci oko 150.000 novih regruta unutar Ukrajine, kako bi mogli brže da budu poslati na front, objavio je "Njujork tajms" prošle nedelje.
U intervjuu za Ej-Bi-Si, Viktorija Nuland je priznala da je usred obnovljene ruske ofanzive ukrajinskim trupama sve teže da se "sklone sa fronta" kako bi se obučavali u inostranstvu – ali je upozorila da ne treba slati zapadne instruktore.
"Brinem se da će baze za obuku NATO-a u Ukrajini postati meta Vladimira Putina. I to direktno implicira NATO na terenu, što bi moglo... eskalirati rat u drugom pravcu i navesti Putina da pomisli da bi teritorija NATO-a mogla biti fer meta za njega", rekla je Nulandova.
Bela kuća je više puta insistirala da neće slati američke trupe – uključujući instruktore – na teren u Ukrajini. Penzionisani američki diplomata tvrdi da "i dalje ima smisla većinu obuke obavljati van Ukrajine, ali davati savete unutar Ukrajine".
Vojni blok predvođen SAD obučava ukrajinske vojnike na teritoriji država članica, uključujući Veliku Britaniju, Nemačku i Poljsku, učeći ih kako da koriste oružje koje je donirao Zapad. Zapadni zvaničnici su ranije priznali prisustvo nekog vojnog osoblja u Ukrajini od izbijanja sukoba 2022. godine, ali nisu javno potvrdili da obučavaju lokalne snage.
Vojno osoblje iz nekih država članica NATO-a već obučava ukrajinske vojnike unutar zemlje, izjavila je estonska premijerka Kaja Kalas. Međutim, ona je insistirala da to neće dovesti do direktne konfrontacije sa Rusijom, jer osoblje to radi "na sopstveni rizik".
Francuski predsednik Emanuel Makron je prvi put pokrenuo pitanje slanja NATO trupa u Ukrajinu još u februaru, kao ideju koju ne treba isključiti. Estonija i Litvanija su od tada izrazile podršku slanju instruktora ili trupa za podršku, kako bi ukrajinski vojnici dobili odsustvo sa fronta.
Početkom maja, rusko Ministarstvo odbrane procenilo je da su ukrajinski vojni gubici samo ove godine premašili 111.000. Sada Kijev namerava da mobiliše stotine hiljada dodatnih vojnika u skladu sa novim zakonom koji predviđa oštre kazne za one koji ne žele da se bore.
Samo u proteklih šest nedelja, ruske snage su zauzele više teritorije nego što je Ukrajina uspela da zauzme za šest meseci svoje neuspele protivofanzive prošle godine, priznao je "Vašington post" prošle nedelje, pozivajući se na brojke Instituta za proučavanje rata - istraživačkog centar koji vodi Kimberli Kejgan – jetrva Viktorije Nuland.
