"Blumberg": Uspon Sija i Trampa razotkrio sve ranjivosti Evrope
Sa mogućim povratkom Donalda Trampa u Belu kuću i sve jačom Kinom na čijem je čelu Si Đinping, ranjiva Evropa se našla pred problemom - kako utrti sopstveni put, i koliko će to da boli?
Istine radi, uprkos svim pričama o zajedničkoj istoriji i jedinstvu u vezi sa Ukrajinom, Sjedinjene Države nisu "ni pouzdane ni dosledne" kada je u pitanju Evropa koja je, sa druge strane, i sama podeljena i ne želi da smanji svoje istorijske zavisnosti od kineske trgovine i američke bezbednosti, piše "Blumberg".
Sve ovo je još vidljivije sa predstojećim izborima u SAD koji su pokazali da je Evropska unija nespremna za povratak Trampa. Ni Bajdenova administracija nije bila "šetnja po parku" za EU - od debakla u Avganistanu do zakona o inflaciji koji košta EU poslova i investicija - ali bi drugi dolazak Trampa doneo ogromnu dozu nepredvidljivosti u svim aspektima transatlantskih veza, od trgovine do bezbednosti.
Čak i pre izbora, trgovinske tenzije tinjaju. Vanredne takse od 100 odsto koje je Bajdenova administracija uvela na kineska električna vozila – kao i druge na solarne panele i baterije – ne samo da jasno pokazuju gde leže prioriteti američkih birača (nije Ukrajina) već vrše pritisak na EU da reaguje.
Evropa bi morala da shvati da slepo praćenje američkih interesa (kada je reč o Kini) nije u njenom najboljem interesu, ocenjuje kolumnista "Blumberga". Carine od 100 odsto mogle bi da podstaknu skup "raskid" za nemačku ekonomiju čija trgovina sa Kinom čini 25 odsto ukupne razmene Brisela i Pekinga.
Iako Evropa želi neki "obračun" sa Kinom, bar kada je reč o električnim vozilima, rešenje bi mogle da budu takse niže od američkih (na primer 25 odsto) i ciljani podsticaji kako bi se podstakla "zelena" tranzicija ali ne preko leđa kupaca.
Ali podele su duboke. Između budućnosti sa Trampom u Beloj kući i sadašnjosti u vidu Si Đinpinga, sada se odlučuje da li EU može da osmisli sopstveni pristup.
Još je previše lako podeliti i osvojiti blok u kome su Pariz i Berlin podeljeni u pogledu toga kako da odgovore – Francuska, sa manjim rizikom od carina na automobile od Nemačke, zauzima tvrđi stav. Rezultat je politika koja se donosi na drugim mestima, kao što je holandsko sedište dobavljača opreme za proizvodnju čipova ASML Holding.
Manje ranjiva Evropa je vredna toga, ali istina je da to neće biti ni lako ni jeftino. Baš kao što je zavisnost Nemačke od ruskog gasa na kraju koštala EU više od 100 milijardi evra tokom šest meseci, kreiranje ubedljive industrijske i odbrambene politike uz istovremeno ulaganje u klimatsku tranziciju će biti bolno i podrazumevaće razbijanje više tabua o zajedničkom zaduživanju za trošenje na panevropskom, a ne na nacionalnom nivou, kao što je fond za odbranu od 100 milijardi evra.