Leonid Savin: Kako Milei uništava Argentinu

Havijer Milei, koji je nedavno izabran za predsednika Argentine, nastavlja da vodi zemlju u ambis, i to čini veoma brzo, piše ruski geopolitičar Leonid Savin za sajt "Geopolitika".

Za početak, Milei je Argentinu vratio u dužničko ropstvo. U januaru 2024, izvršni odbor Međunarodnog monetarnog fonda izdvojio je 4,7 milijardi dolara za Argentinu, a to je samo deo programa refinansiranja teškog ukupno 44 milijarde dolara.

MMF želi da Argentina do kraja godine poveća devizne rezerve na 10 milijardi dolara. Nije jasno kako će to učiniti, jer inflacija trenutno iznosi 300 odsto.

Za skoro pet meseci predsedničkog mandata, Milei nije uspeo u izglasavanju nijednog od predloženih zakona, što dovodi u pitanje "revoluciju slobodnog tržišta", koja je trebalo da spase Argentinu iz najgore ekonomske krize u poslednje dve decenije.

Milei se suočio sa snažnim otporom argentinskog Kongresa, koji on naziva "pacovskim gnezdom" i "parazitima". Milei je nedavno guvernerima zapretio da će po njima "urinirati".

Jedna od najoštrijih mera novog predsednika bila je ideja o privatizaciji državnih medijskih kuća. U februaru 2024, preduzeo je komplikovan pravni manevar, kada je imenovao advokate da "nadgledaju aktivnosti" javnih medija.

Sindikat novinara u Buenos Ajresu je saopštio da Milei pokušava da zaobiđe Kongres, koji njegova stranka ne kontroliše, nazivajući čitavu akciju "apsolutno autoritarnom". Sličnim jezikom se služi i opozicioni blok u argentinskom Senatu.

Zahuktava se diplomatska kriza Španije i Argentine: "Pedro, pazi na ženu"

Milei je u aprilu poslao niz pretnji medijima. Istovremeno, Mileijeva vlada je u inostranstvo slala ode o slobodi medija u Argentini. Argentinska vlada je potpisala i deklaraciju o slobodi izražavanja, koja je usvojena na 31. Konferenciji o slobodi medija, koju je sazvao Unesko.

Preorijentacija Argentine na SAD

Ovi potezi Mileija su podstakli mnoge argentinske novinare, istraživače i stručnjake za komunikacije da pripreme kontradokument pod nazivom "Sloboda izražavanja u Argentini: Svetska obmana", u kome se navodi da se "argentinsko novinarstvo nalazi na udaru snaga bezbednosti dok izveštava o demonstracijama protiv Mileija" i da nijedan od preduslova, koje je potpisala argentinska vlada, "ne odražava duh kojim se zvaničnici rukovode u upravljanju komunikacijama."

U drugim delovima ovog dokumenta navedeno je i da su "prilozi iz Fonda za promociju audiovizuelnih medija sasvim obustavljeni." Milei je najavio i raspuštanje Nacionalnog instituta za kinematografiju (INCAA).

Predsednica Ibero-američke organizacije žena Sintija Otavijano je izjavila da Argentinci "žive u trenutku bez presedana, sa visokim stepenom nazadovanja za veoma kratko vreme."

Regresija je evidentna i u drugim oblastima. Na primer, železnička nesreća u Buenos Ajresu 10. maja, u kojoj je povređeno stotinjak ljudi, postala je razlog za niz oštrih kritika Mileija. Sindikalni lideri su optužili vladu da ništa ne ulaže u javnu infrastrukturu.

Takođe, zaposleni u kompaniji "Fate" započeli su štrajk, kada je uprava najavila da će otpustiti 97 radnika. Štrajku su se pridružili i zaposleni u drugim kompanijama i udruženjima.

Vlast je pokušala da represijom spreči ove štrajkove. Trinaestog maja, po nalogu saveznog pravosuđa, policija je izvršila na desetine pretresa u privatnim stanovima čelnika sindikata. Lideri ovih organizacija osudili su nasilje policije, napominjući da su im stavili lisice na ruke pred članovima porodica, oduzeli mobilne telefone i kompjutere.

Ekstravagantna poseta argentinskog predsednika Španiji: Milei prezire španske zvaničnike

Kako je navedeno u saopštenju Nacionalne federacije radnika: "Osuđujemo represivnu eskalaciju akcija Mileija, koji promoviše kriminalizaciju društvenih i javnih organizacija."

Magazin "Forbs" opisuje fenomen uspeha Mileija kao posledicu činjenice da je "slučajni učesnik televizijske rasprave uspeo da za samo dve godine, uz apsolutno odsustvo partijske strukture, zaobiđe vodeće političke koalicije." Ovo je Mileiju dalo neku vrstu laserskog nišana, koji mu omogućava da cilja mete koje odabere, označavajući ih kao "kastu", ka kojoj usmerava vojsku digitalnih trolova.

Osim toga, Milei se udružio sa američkim milijarderom Ilonom Maskom. Sa foruma u Davosu on se vratio kao globalna superzvezda.

Međutim, društvena podrška Mileiju slabi, a protesti bi mogli da eskaliraju kako se komplikuje ekonomska situacija u Argentini.

Milei računa na pomoć Vašingtona i ne krije otvorene simpatije prema SAD.

U februaru 2024. godine objavljeno je da će nosač aviona američke mornarice "Džordž Vašington" uploviti u jednu od argentinskih luka. Najavljeno je i da je Samit o odbrani zapadne hemisfere zakazan za novembar 2024. godine, u Buenos Ajresu. Tome treba pridodati odbijanje Mileija da kupi borbene avione kineske proizvodnje JF-17, koje želi da zameni polovnim američkim avionima F-16.

Argentina se preorijentisala na SAD, koje pokušavaju da vrate uticaj u regionu. A to se dešava upravo u trenutku kada se i u Južnoj Americi obrazuje stabilna koalicija zemalja, koje se zalažu za uspostavljanje multipolarnog svetskog poretka.