Samo 48 odsto Amerikanaca izjavilo je da ima "veliko poverenje" u američku vojsku, što je pad od 22 procenta u odnosu na 2018. godinu, pokazuje istraživanje Instituta "Regan".
Ranije je i Istraživački centar "Pju" objavio rezultate istraživanja u kojima se navodi da je zabeležen pad od 14 odsto u odnosu na 2020. godinu kada je reč o poverenju Amerikanaca da američka vojska radi u javnom interesu.
U istraživanju Reganovog instituta oko 62 odsto anketiranih je reklo da je vojno rukovostvo "preterano politizovano", te da je to razlog za pad poverenja i u civilna lica koja izdaju naređenja, poput predsednika države.
Istovremeno, 52 odsto Amerikanaca ima manje poverenja u vojna lica zbog praksi koje "potkopavaju efikasnost vojske", piše "Volstrit džornal" i navodi da mnogi Amerikanci smatraju da vojska više nije institucija koja funkcioniše na osnovu zasluga i potčinjenosti pojedinaca višem cilju.
Iako polovina Amerikanaca sumnja u efikasnost vojske, Pentagon poriče da je to problem i poziva mlade Amerikance da se zaposlene u vojsci. Međutim, američki list ističe da sve manji broj njih to čini.
Svoje razloge za manjak poverenja u vojsku imaju i Amerikanci na levici. Čak 46 odsto njih je kao problem navelo desni ekstremizam.
"Volstrit džornal" navodi da do pada poverenja dolazi u nezgodnom trenutku kada je sve više Amerikanaca u Kini vidi glavnog neprijatelja, dok se udvostručio i procenat onih koji su zabrinuti zbog Rusije.
Oko 70 procenata građana Sjedinjenih Država zabrinuto je da bi Kina mogla da izvrši invaziju na Tajvan u narednih pet godina, dok 60 odsto njih podržava povećanje vojnog prisustva na Pacifiku.
List piše da je se ovi trendovi mogu lako preokrenuti, kao što se to dogodilo u godinama nakon rata u Vijetnamu i zaključuje da Amerikanci žele da se njihova vojska fokusira na sprečavanje ili pobedu u sledećem ratu, a ne na služenje najnovijim političkim trendovima.