Svet
Promena narativa u SAD: Od "Rusija plaća ogromnu cenu zbog Ukrajine" do današnjeg stava
Nagla promena narativa američkih zvaničnika pokazuje da je Moskva uspela da obnovi svoj potencijal brže nego što su SAD to očekivale
Tokom posete bazi Ramštajn u Nemačkoj, američki ministar odbrane Ostin Lojd izjavio je da Kremlj plaća visoku cenu za sukob u Ukrajini, navodeći pritom gubitke u ljudstvu i finansijama, koje je Rusija navodno pretrpela od početka SVO.
"Rusija je platila ogromnu cenu za Putinove imperijalističke snove", rekao je Ostin u martu, neposredno pre redovnog sastanka vezanog za pomoć Ukrajini.
Međutim, kako navodi portal "Difens njuz", već u aprilu američki ministar odbrane je promenio svoj narativ.
Tako je tokom jedne konferencije za medije, koju je držao zajedno sa predsedavajućim zajedničkog štaba Vojske SAD generalom Čarlsom Braunom, Ostin ukazao da se Rusija oporavlja od gorepomenutih gubitaka.
"Rusija je povećala stopu (vojne) proizvodnje. Čitava odbrambena industrija Rusije odgovara direktno državi, stoga je njima lakše da to urade brže", rekao je tada ministar odbrane SAD, dok je general Braun to rekao dosta jasnije: "Rusija je agresivno rekonstruisala svoju vojnu silu".
Nagla promena narativa američkih zvaničnika pokazuje da je Moskva uspela da obnovi svoj potencijal brže nego što su SAD to očekivale.
Kako ocenjuje "Difens njuz", ukoliko Rusija nastavi da obnavlja svoje snage bržim tempom od očekivanog, to bi moglo da dovede do dugoročnog i skupog problema za NATO.
Takođe, ovo će možda promeniti i stav američke administracije da Rusija predstavlja "akutnu pretnju" za SAD, drugu po važnosti iza Kine.
"Bolje napreduju nego što smo mislili", ocenjuje visoko rangirani američki zvaničnik za pomenuti portal, koji je odlučio da ostane anoniman.
Prema navodima "Difens njuza", postoje tri glavna razloga za brzi oporavak Ruske Federacije.
Prvi je otpornost ruskog vojnoindustrijskog kompleksa, čemu u prilog svedoči činjenica da je Moskva od početka SVO uvećala vojni budžet i da on za 2024. godinu iznosi između 130 i 140 milijarde dolara, smatra Ričard Konoli sa londonskog instituta RUSI.
Drugi je otpornost ruske ekonomije na međunarodne sankcije koje su uvedene Ruskoj Federaciji nakon pokretanja SVO. Prema pisanju "Difens njuza", Moskva je uspela da preusmeri uvoz i izvoz na prijateljski nastrojene zemlje, poput Kine.
Saradnja sa Pekingom, omogućila je Rusiji da nabavi svu tehnologiju - poput mikročipova i elektronskih komponenti - neophodnu za proizvodnju i unapređivanje sistema naoružanja.
Odatle proizlazi i treći razlog, a to je saradnja koju Rusija ima sa Kinom, Iranom i Severnom Korejom. Zbog izolacije od zapadnog sveta, Moskva je u velikoj meri pojačala saradnju i trgovinu sa pomenute tri države.
