Holandija uvodi ekološki komunizam

Uzalud su letos holandski farmeri podsećali da proizvode hranu, a ne zagađenje, pošto je vlada Holandije objavila da, u okviru mera za smanjenje zagađenja zasnovanog na emitovanju azota a koje propisuje EU, planira da kupi i zatvori između dve i tri hiljade farmi što se nalaze u blizini ekološki osetljivih oblasti.

Ministri su potvrdili da će farmerima biti ponuđen ugovor o otkupu koji iznosi "više od" sto odsto vrednosti njihove imovine, odnosno da će dobiti ponudu "znatno veću" od vrednosti farme, prenosi "Dač njuz".

Za sada neće biti prinudnih otkupa, ali ako se ovim merama ne odazove dovoljan broj farmera, "s bolom u srcu" moraćemo da pređemo sprovedemo prinudni otkup, rekla je ministarka nadležna za teme "prirode i nitrata" Kristijane van der Val.

Odluka je doneta uprkos letošnjim protestima tamošnjih poljoprivrednika koji su se bunili zbog vladinog plana da smanji emisiju azota za 50 odsto do 2030. godine, što je podrazumevalo eliminaciju čak trećine stočnog fonda u toj zemlji.

I tada je vlada očekivala dobrovoljni pristanak samih farmera, a onda ih je na ulice izašlo čak 40.000 iz svih delova zemlje. "Rat je počeo, mi pobeđujemo", pisalo je na jednom od transparenata, a sada će se rat očigledno nastaviti.

Oko 11.000 holandskih farmi obezbeđuje povrće za veći deo zapadne Evrope, a više od polovine holandske zemlje koristi se za poljoprivredu. Takođe, Holandija je najveći evropski proizvođač mesa.

Nema farmera – nema hrane!

Sve ovo dešava se u trenutku kada se svet približava globalnoj prehrambenoj krizi i kada usled sankcija uvedenih Rusiji vlada nestašica đubriva, odnosno ono je sve skuplje.

Treba spomenuti i da je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš ranije ove godine upozorio da se "svet ubrzano približava globalnoj krizi hrane" i da "postoji realna opasnost od gladi" a "sledeće godine može biti još i gore".

Šta zapravo stoji iza svega precizno je tokom protesta holandskih farmera objasnio za "Sputnjik" Aleksandar Pavić, politikolog i kolumnista RT Balkan.

"Isti centri vode rat protiv energenata usred energetske krize, protiv hrane iako svetu preti glad, protiv morala – sve je to deo iste agende koja se svodi na borbu protiv samog čoveka“, rekao je Pavić i dodao da u suštini sukoba između poljoprivrednika i vlasti u Holandiji stoji to što centrima moći liberalne zapadne elite ne odgovaraju nezavisni izvori bilo čega, a farmeri, zemljoradnici po svojoj prirodi su nezavisni.

"Ako imate nezavisni izvor hrane, teže će biti uspostavljena kontrola nad vama. I obrnuto, ako bez toga ostanete, lakše će vam nametnuti i veštačko meso, i insekte, i sve što požele", izjavio je Pavić.

Jelovnik "Vašington posta": Mravi, zrikavci, skakavci umesto šnicli

Inače, pravilima Evropske unije utvrđene su kvote emisija azota, te će zbog toga slične mere morati da preduzmu i Danska, Belgija i Nemačka. "Gardijan" predviđa da isto čeka i Veliku Britaniju koja je probila kvote na koje se obavezala, a i u Sjedinjenim Državama zemljoradnici se stimulišu da ne proizvode hranu pod obrazloženjem da će tako smanjiti uticaj poljoprivrede na životnu sredinu. Doduše, u SAD se odavno propagira i jedenje buba jer će prelazak s govedine, svinjetine ili piletine na jestive insekte doprineti očuvanju životne sredine.

Ludačkim planom mora biti obuhvaćen ceo svet

Svetski ekonomski forum iz Davosa još pre tri godine predložio je insekte u sklopu "prelaza na novi način ishrane", uz računicu da je "zrikavcima potrebno 12 puta manje hrane nego stoci da bi proizveli jednaku količinu proteina". A Bil Gejts, glavni zagovornik zelene agende, predlaže veštačke šnicle budući da za njih nije potreban stočni fond, dok istovremeno postaje najveći vlasnik obradivog zemljišta u Americi.

Na Novom Zelandu na primer, čija je premijerka Džasinda Ardern izašla iz škole Svetskog ekonomskog foruma, planiraju da oporezuju gasove koji izazivaju efekat staklene bašte a koje stvaraju životinje na farmama.

"Osnovni problem sa ovim ludačkim planom totalne kontrole, međutim, sastoji se u tome što on može da funkcioniše samo ako je njime obuhvaćen čitav svet", zaključuje Aleksandar Pavić.