Umetnost asimetričnog ratovanja: Zašto Izrael ne može da porazi Hamas

Rat Izraela i Hamasa u Pojasu Gaze uskoro će ući u deveti mesec, a izraelske snage su juče, nakon višenedeljnih najava, ušle u Rafu, u kojoj se nalazi više stotina hiljada palestinskih izbeglica.

Dan ranije, izraelski napad na izbegličke šatore, u kom je poginulo najmanje 45 ljudi, uključujući i decu, izazvao je izrazito negativne reakcije širom sveta.

Nekoliko dana pre toga, tužilac Međunarodnog krivičnog suda objavio je da će tražiti podizanje optužnica protiv izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i ministra odbrane Joava Galanta.

Međutim, ni nakon smrti više od 36.000 ljudi i uništenja oko 75 odsto domova u Gazi, Izraelske odbrambene snage (IDF) nisu ni blizu svog zacrtanog cilja - uništenja palestinske militantne grupe Hamas, koja to područje kontroliše od 2007. godine.

Prema američkim obaveštajnim podacima koje prošle nedelje objavio "Politiko", procenjuje se da je Izrael eliminisao tek 30 do 35 odsto boraca koji su bili članovi Hamasa pre 7. oktobra prošle godine, kao i da je oko 65 odsto podzemnih tunela te organizacije i dalje operativno.

U istom tekstu se navodi da su u Vašingtonu izuzetno nezadovoljni izraelskom strategijom u Gazi, tvrdeći da ona "Hamasu otvara prostor za povratak". IDF-u se prebacuje i to što nisu uspeli da osiguraju teritorije koje su zauzeli, dok se Netanjahuova vlada kritikuje zato što je okrenula čitav svet protiv Izraela i dodatno radikalizovala lokalno stanovništvo.

Izraelske vlasti, takođe, do danas nisu iznele nijedan konkretan (i realan) plan kako bi izgledao "dan posle" njihove hipotetičke pobede u Gazi, odnosno ko bi mogao da upravlja tom enklavom nakon poraza Hamasa.

"Želimo da stavimo fokus na vezu između tekućih vojnih operacija i strateškog cilja", rekao je neimenovani američki zvaničnik za "Politiko". Međutim, reakcije Izraela još nema.

Izraelske muke na bojnom polju

Urednik TV Front Andrej Mlakar za RT Balkan kaže da izraelski problemi u borbama sa Hamasom nisu novost, te da se IDF već decenijama suočava sa problemima u borbi sa oružanim formacijama u Palestini i Libanu.

Citirajući delo izraelskog vojnog istoričara Martina van Krevedla "Mač i maslina" (The Sword and the Olive) iz 1998. godine, Mlakar ukazuje da izraelska vojska nikada nije bila dobra u obavljanju policijskih poslova, odnosno u kontrolisanju okupiranih teritorija.

"To su radili na Zapadnoj obali i u Libanu, ali bez uspeha. Hamas je, s druge strane, ozbiljna organizacija, koja je izgradila ozbiljnu i dobro obučenu vojnu formaciju", ističe on.

Situacija u Gazi danas donekle podseća na operacije u južnom Libanu, koji su Izraelci držali pod okupacijom od 1985. do 2000. godine. Međutim, oni ga nikada nisu potpuno pacifikovali, a njihovo povlačenje otvorilo je prostor za jačanje novog neprijatelja - Hezbolaha.

Naš izbor

Neprijatelj koga se Izrael pribojava: Šta je Hezbolah i koliko je moćan

Mlakar napominje da su Izraelci trpeli osetne gubitke i tokom ranijih operacija u Gazi, pre svega 2014. i 2021, ali da su one bile daleko manjeg obima od aktuelne kampanje koja je počela 7. oktobra prošle godine.

"Izrael je prošao kroz nekoliko vojnih transformacija, ali nisu uspeli da naprave vojsku koja može da uništi Hamas. Oni su mislili da će ih 'gvozdena kupola' zaštititi, ali problemi su nastali kada su ušli u Gazu", naglašava naš sagovornik, dodajući da izraelske taktike "klina" i "romba" nisu dale željene rezultate.

Mlakar dodaje da se Hamas pokazao kao žilav protivnik, kao i da Izrael nije uspeo da ostvari stvarnu kontrolu ni u jednom delu Gaze - uključujući i one u kojima održava vojno prisustvo.

"Izrael nije ostvario nijedan cilj, osim masovnih ubistava civila i uništenja Gaze", ističe on.

Hamas, IDF i umetnost asimetričnog ratovanja

Mlakar ističe da se relativni uspeh Hamasa krije u korišćenju taktike asimetričnog rata u urbanim uslovima.

Raskol u izraelskom kabinetu oko posleratnog plana za Gazu

Palestinski borci koriste prednosti koje imaju - pre svega njima dobro poznato urbano okruženje, kao i impresivnu mrežu podzemnih tunela - kako bi postavili zamke za izraelske vojnike, koji nikada ne znaju odakle bi neki neprijateljski vojnik mogao da "iskoči".

Sagovornik RT Balkan dodaje da Hamas ne poseduje neko preterano napredno oružje - to su pre svega antitenkovski sistemi i teški snajperi - ali da znaju da ga koriste na izuzetno efektivan način. Njima na ruku ide i činjenica da raspolažu sa velikim brojem (aktuelnih i potencijalnih) boraca.

"Okolnosti su donekle slične kao u Staljingradu, gde kada jedan palestinski vojnik padne, drugi uzima njegovo oružje u ruke i nastavlja borbu", ističe on.

Mlakar ukazuje da su se Izraelci suočili sa pravim urbanim ratom na koji nisu bili spremni, iako je njihova vojska prošla kroz nekoliko reformi u poslednjih dvadesetak godina.

"Zbog toga se njihova taktika svela na masovno rušenje iz vazduha, pre svega tunela, ali ni u tome nisu imali previše uspeha", dodaje on.

Naš sagovornik zaključuje da će IDF po okončanju rata - kakav god da bude konačni ishod - morati da prođe kroz novu reformu, pošto je jasno da dosadašnje taktike ne daju rezultate.