Svet
Koje sve NATO članice dozvoljavaju udare po teritoriji Ruske Federacije?
Izjava Jensa Stoltenberga je najpre izazvala podeljene reakcije zvaničnika zapadnih zemalja. Međutim deluje da je iz dana u dan sve više njih koji podržavaju plan generalnog sekretara NATO-a
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je u intervjuu za list "Ekonomist", objavljenom 25. maja, pozvao saveznike da povuku zabranu Ukrajini da koristi oružje Alijanse u napadima na vojne ciljeve na teritoriji Ruske Federacije.
"Sada kada se vode borbe u Harkovu, blizu granice, uskraćivanje mogućnosti Ukrajini da koristi ovo oružje protiv legitimnih vojnih ciljeva na ruskoj teritoriji im otežava odbranu", rekao je Stoltenberg.
Njegova izjava je najpre izazvala podeljene reakcije zvaničnika zapadnih zemalja. Međutim, deluje da je iz dana u dan sve više njih koji podržavaju plan generalnog sekretara NATO-a.
Ovo nije prvi put da zapadni zvaničnici najpre odbacuju, a zatim kao po automatizmu, jedan za drugim prihvataju određeni plan vezan za sukob u Ukrajini, što sugeriše na to da se zapravo radi o unapred pripremljenom procesu i da će na kraju sve države (osim Slovačke, Mađarske i eventualno Turske) unutar Alijanse podržati udare po ruskoj teritoriji.
Ko je sve podržao Stoltenbergovu izjavu
Samo dan kasnije nakon intervjua za "Ekonomist", oglasio se švedski ministar odbrane Pol Džonson, koji je za list "Halandsposten" izneo mišljenje da Ukrajina ima pravo da vrši udare po ruskoj teritoriji.
"Ukrajina se suočava sa ničim izazvanom i ilegalnom agresijom Rusije. Prema međunarodnom pravu, Ukrajina ima pravo da se brani vojnim akcijama usmerenim na neprijateljske teritorije, ukoliko su te vojne akcije u skladu sa zakonima rata. Švedska podržava međunarodno pravo i pravo Ukrajine da se brani", smatra on.
Potom je svoje mišljenje izrazio i letonski predsednik Edgars Rinkevičs, koji je za Si-En-En 27. maja izjavio da su skorašnji teritorijalni dobici Rusije na severoistoku Ukrajine "posledica naše nesposobnosti da obezbedimo Ukrajini naoružanje i zabrane upotrebe tog naoružanja za napade na vojne ciljeve unutar Rusije".
Tokom jučerašnjeg sastanka ministara odbrane država Evropske unije, šef diplomatije EU Žozep Borelj pozvao je zemlje članice da "uravnoteže strah od eskalacije i potrebu Ukrajine da se brani", rekavši da Kijev ima pravo da upotrebi zapadno oružje za napad na Rusiju.
"Prema ratnom pravu, to je sasvim moguće i ne postoje kontradiktornosti. Mogu da uzvratim ili da se borim protiv onoga ko se bori protiv mene sa svoje teritorije", rekao je Borelj.
Na sastanku u Briselu sličan stav izrazila je ministarka odbrane Holandije Kajsa Olongren, koja je izjavila da njena država nije postavila nikakva ograničenja i da se ona lično nada da će "druge zemlje sa različitim stavovima to promeniti".
"Sasvim je razumljivo da oni moraju da izvode napade i unutar Rusije", rekla je ona i dodala da "to ne bi trebalo da bude stvar za debatu".
Sa njima se složio i estonski ministar Hano Pevkur koji je izjavio da se "stvarno nada" da će sve zemlje koje imaju ta sredstva (naoružanje velikog dometa) takođe dati dozvolu Ukrajini.
"Ne može biti normalno da Rusija iz velike dubine svoje teritorije napada Ukrajinu, a da se Ukrajinci moraju boriti sa jednom rukom vezanom iza leđa", smatra Pevkur.
Istog dana, ali na drugoj lokaciji u Mesebergu u Nemačkoj, francuski predsednik i nemački kancelar izneli su svoj, gotovo identičan, stav vezan za udare po teritoriji Ruske Federacije.
"Ne želimo eskalaciju u Ukrajini. Ali kako možemo snabdevati Ukrajinu oružjem i reći da ga ne koristi za odbranu? Dozvoliti Ukrajini da uništava vojne ciljeve sa kojih ruska vojska vrši raketiranje i granatiranje nije eskalacija", rekao je francuski predsednik Emanuel Makron i dodao:
"Smatramo da im (Ukrajincima) treba dozvoliti da neutrališu vojne ciljeve sa kojih se lansiraju rakete i pokreću napadi na Ukrajinu, ali im ne smemo dozvoliti da dejstvuju po drugim vojnim ili civilnim ciljevima unutar Rusije".
Nemački kancelar Olaf Šolc se složio sa Makronom i naglasio da "dok god Ukrajina poštuje uslove postavljene od država koje su isporučile naoružanje, uključujući i SAD, kao i međunarodno pravo, ona ima pravo da se brani".
Osim Borelja i lidera Nemačke i Francuske, tokom jučerašnjeg dana oglasio se i češki premijer Petr Fijala koji je, na pres-konferenciji u Pragu, izjavio da Ukrajina treba da ima pravo da koristi oružje koje dobija i izvan svojih granica.
"Što se tiče izjave Stoltenberga, ili nekih drugih (političara) da Ukrajina treba da ima pravo da koristi oružje koje dobija van svoje teritorije, mislim da je to sasvim logično. Ukrajina je zemlja koja se brani, koja brani svoju teritoriju, svoje civile. Ukrajina ima puno pravo da iskoristi sve mogućnosti za svoju odbranu", rekao je on.
Navedenim državama se 29. maja pridružila i Poljska, budući da je zamenik ministra odbrane ove države Cezari Tomčik za radio Zet izjavio:
"Poljska je dozvolila Ukrajini da koristi naoružanje, koje joj je isporučila, za napade na ciljeve u Ruskoj Federaciji i van zone sukoba."
On je dodao i da "nema ograničenja za poljsko oružje koje je isporučeno Ukrajini".
Države koje su preduhitrile generalnog sekretara NATO-a
Stoltenberg zapravo nije prvi zapadni zvaničnik koji je u javnost izneo ideju o ukidanju zabrane za napade po dubini teritorije Rusije.
Podsećanja radi, ministar spoljnih poslova Litvanije Gabrijelijus Landsbergis je tokom intervjua za francuski TV kanal LCI izjavio da su zabrane, poput one koje su SAD uvele za upotrebu raketa ATACMS za napade po ruskoj teritoriji "greška".
"Na početku smo napravili grešku ograničavajući Ukrajince, jer bi se napadi mogli posmatrati kao eskalacija", rekao je on i dodao:
"Ukrajincima mora biti dozvoljeno da koriste opremu koju su dobili, kako bi postigli strateške ciljeve. Mora im biti dozvoljeno da vrše udare po teritoriji Rusije, linijama snabdevanja i vojnim jedinicama koje se pripremaju za napade na Ukrajinu."
Početkom maja njegov britanski kolega Dejvid Kameron, je tokom posete Kijevu saopštio da je na Ukrajini da odluči kako da koristi britansko oružje i insistirao da ona ima pravo da gađa ciljeve na ruskoj teritoriji.
Nešto ranije, sredinom aprila, ministar spoljnih poslova Norveške Espen Bart Eide najavio je da će njegova država isporučiti Ukrajini modernizovane borbene avione F-16 sa savremenim naoružanjem, kako bi osnažila njene "sposobnosti za udare iza linije fronta".
Iako nije direktno podržao udare po ciljevima na teritoriji RF, može se naslutiti šta se podrazumeva pod "savremenim naoružanjem" i "udarima iza linije fronta".
Još krajem februara, finski ministar odbrane Anti Hakanen je za lokalne medije izjavio da Finska nije uvela nikakva ograničenja na vojnu pomoć Ukrajini, te da su takve zabrane uvedene od strane zemalja koje su isporučile naoružanje velikog dometa.
Slučaj SAD – zvanično protivljenje i debata u Beloj kući
Što se tiče najmoćnije i vodeće članice NATO-a – SAD, zvaničnici ove države su u više navrata izražavali protivljenje ideji da se Ukrajini dozvoli napad zapadnim, odnosno američkim naoružanjem po dubini ruske teritorije.
To je juče potvrdio i portparol Stejt departmenta Metju Miler.
"Što se tiče naše politike, ona se zasniva na tome da ne podstičemo i ne dozvoljavamo udare američkim naoružanjem izvan granica Ukrajine", rekao je on novinarima, komentarišući poziv Alijanse da se Oružanim snagama Ukrajine dozvole takvi napadi.
Međutim, već nekoliko dana se u pojedinim američkim medijima pojavljuju informacije da se u Beloj kući pojavio razdor upravo oko ovog pitanja. Tako je Si-En-En, preneo reči analitičara Malkolma Dejvisa, koji je izjavio da je državni sekretar Entoni Blinken u sukobu sa članovima administracije Džozefa Bajdena, koji strahuju od daljeg pogoršanja odnosa sa Rusijom.
Slične informacije pojavile su se i u tekstu "Vašington posta", objavljenog 28. maja, u kom se navodi da "predsednik Bajden razmatra dve opcije kako bi se suprotstavio ruskom napredovanju u Ukrajini".
Jedna od njih je "kažnjavanje Kine zbog snabdevanja Rusije ključnom tehnologijom", dok je druga upravo "ukidanje ograničenja o upotrebi američkog naoružanja malog dometa za napade na teritoriju Rusije".
Prema pisanju "Vašington posta", Blinken je glavni zastupnik druge ideje, a glavni razlog za to jeste što je tokom svoje posete Kijevu "iz prve ruke čuo svedočenja o najskorijem napredovanju ruske vojske u Harkovskoj oblasti i u drugim delovima istočne Ukrajine".
To je Blinkena zabrinulo toliko da je apelovao na svoje kolege iz američke administracije, da preispitaju odluku kojom se Ukrajini zabranjuje da koristi američka artiljerijska oruđa i rakete kratkog dometa po ciljevima u Rusiji, navodi američki list.
