Američki predsednik Džo Bajden sve je bliži odluci da dozvoli Kijevu da koristi američko oružje za napad na rusku teritoriju, piše "Njujork tajms", pozivajući se na izvore.
"Predsednik Bajden se približava onome što bi mogla da bude jedna od njegovih najvažnijih odluka u ratu u Ukrajini", navodi se u tekstu.
Bajdenovi savetnici veruju da je promena stava neizbežna, uprkos dugotrajnom opiranju da dozvoli Kijevu upotrebu američkog oružja za napade na Rusiju i zabrinutosti da bi sukob potencijalno eskalirao u direktnu konfrontaciju sa nuklearnim protivnikom, rekli su izvori.
Prema izvorima "Njujork tajmsa", Bela kuća je već započela formalnu i ubrzanu ponovnu procenu postojeće politike u cilju njene promene uzimajući u obzir postojeće rizike.
"Njegovi pomoćnici za nacionalnu bezbednost sprovode ono što su nazvali 'veoma živ proces' da bi dali zvaničnu preporuku predsedniku", navodi se u članku.
Ako napadi budu podstaknuti, dalje navodi "Njujork tajms", Kijev će se suočiti sa "striktnim ograničenjima" Vašingtona, koja će se odnositi na izbor ciljeva i kako tačno američko oružje može da se koristiti.
"Bajden bi verovatno zadržao zabranu upotrebe američkog oružja za napade duboko unutar ruske teritorije ili na kritičnu infrastrukturu. Po tom pitanju on ima izvesnu savezničku podršku. Naime, nemački kancelar Olaf Šolc odbio je da Ukrajini obezbedi nemački raketni sistem dugog dometa 'taurus', iz straha da bi mogao da stigne do Moskve", piše "Njujork tajms".
Zaključuju da ako Bajden obrne ploču, on to najverovatnije nikada neće zvanično objaviti, već će američke artiljerijske granate i projektili samo početi da udaraju na ruske vojne ciljeve.
Poslušni saveznici
Saveznici Ukrajine izgleda dobro slušaju Ameriku. Do sada su Velika Britanija, Švedska, Finska, baltičke zemlje, Holandija, Poljska, Češka Republika, Kanada i druge rekle da nemaju problema da Ukrajinom koristi njihovo oružje za napad na Rusiju, ocenjuje briselski "Politiko".
U utorak su se složile i Francuska i Nemačka — uz upozorenje.
Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da bi Ukrajina mogla da "neutrališe ciljeve u Rusiji, ali ne i druge civilne ili vojne ciljeve".
List piše da nemački kancelar Olaf Šolc, koji je bio protiv toga da se Ukrajini dozvoli da izvodi napade na teritoriju Rusije zapadnim oružjem, sada podržava tu ideju, pozivajući se na izvor upoznat sa stavom nemačke vlade.
Koliko juče briselski portal je objavio da Bajdenova administracija razmatra mogućnost ovakve odluke, ali da konačna odluka nije doneta. Kako je istaknuto, predsednik SAD i njegov tim "sve su više zabrinuti po pitanju sposobnosti Kijeva da odbije ruske napade, pogotovo poslednju ofanzivu ruskih snaga" u Harkovskoj oblasti.
"Za nas je dobijanje dozvole da udarimo na Rusiju zapadnim oružjem pitanje opstanka i naše odbrane. Tražimo da uzvratimo i udarimo po legitimnim vojnim ciljevima u Rusiji", rekao je za "Politiko" Johor Černjev, ukrajinski poslanik i šef stalne delegacije Ukrajine u Parlamentarnoj skupštini NATO-a.
Kampanja Ukrajine da joj se pomogne kako bi gađala rusku naftnu infrastrukturu izazvala je kritiku Vašingtona, koji je bio zabrinut zbog uticaja na globalne cene nafte.
Italija ne da oružje za napad na Rusiju
Italija se protivi ovakvom narativu saveznika i, kako je rekao ministar spoljnih poslova Antonio Tajani, nikada neće poslati trupe u Ukrajinu, a oružje koje je isporučila Kijevu ne treba da bude korišćeno za napade na Rusiju.
"Oružje koje odlazi iz Italije treba da se koristi u Ukrajini", naveo je Tajani u intervjuu za RAI.
Italija je nepokolebljivo podržavala Ukrajinu tokom mandata italijanske premijerke Đorđe Meloni, ali Rim nikada nije otkrio nijedan detalj o vojnoj pomoći Kijevu, navodi Rojters.
Kako je ranije izjavio portparol Kremlja Dmitrij Peskov, evropski zvaničnici vide kako se situacija ubrzano menja i da je kolaps Ukrajine izvestan, pa namerno eskaliraju tenzije.
Vladimir Putin, govoreći u utorak o mogućnosti da zapadno oružje napadne Rusiju, napomenuo je da predstavnici zemalja NATO-a, posebno u Evropi , moraju biti svesni sa čime se igraju.