Svet
Zapad strahuje: Ne mogu da zaštite nebo nad Evropom
Jačanje odbrane evropskih država jedna je od glavnih tema na sastanku ministara spoljnih poslova država članica, koji će se danas i sutra održati u Pragu
Evropa ima samo delić odbrambenih kapaciteta, u domenu PVO, neophodnih da zaštiti svoj istočni bok, prenosi "Fajnenšl tajms", pozivajući se na proračune NATO-a, koji otkrivaju razmere ranjivosti ovog kontinenta.
Sukob u Ukrajini je istakao značaj PVO, što se može videti iz učestalih apela Kijeva da mu se isporuče dodatni sistemi i rakete, kako bi zaštitio svoje gradove, vojsku i energetski sektor, od svakodnevnih vazdušnih napada, piše američki list.
Međutim, prema podacima ljudi upoznatih sa poverljivim odbrambenim dokumentima, sastavljenim tokom prošle godine, NATO države su sposobne da obezbede manje od pet odsto kapaciteta PVO, potrebnih za zaštitu članica Alijanse u centralnoj i istočnoj Evropi.
"Sposobnost odbrane od raketnih i vazdušnih napada bio je glavni deo plana za odbranu istočne Evrope", rekao je za "Fajnenšl tajms" visoko rangirani NATO zvaničnik i dodao:
"Trenutno, mi to nemamo".
Jačanje odbrane evropskih država jedna je od glavnih tema na sastanku ministara spoljnih poslova država članica, koji će se danas i sutra održati u Pragu.
Podsećanja radi, pojedini evropski lideri i vojni zvaničnici rekli su da bi Rusija do kraja decenije "mogla biti sposobna da napadne državu članicu NATO-a", a u opširnom izveštaju prošle godine, britanska vlada je "pitanje zaštite od napada iz vazduha" opisala kao "najakutnije u poslednjih 30 godina".
Intenzivna ruska upotreba raketa, dronova i veoma destruktivnih "jedrećih" bombi iz perioda SSSR-a u Ukrajini je doprinela povećanju napora članica NATO-a da povećaju potrošnju za odbranu nakon decenija smanjivanja vojnog budžeta.
"PVO je jedan od najvećih nedostataka koji imamo. To ne možemo poreći", rekao je drugi NATO zvaničnik za pomenuti list.
Neuspeh evropskih država NATO-a da, u poslednjih nekoliko meseci, obezbede dodatnu opremu za PVO Ukrajini, naglasio je ograničenost zaliha skupih sistema koji se veoma sporo proizvode.
To je takođe podstaklo i niz preklapajućih inicijativa u pokušaju da se pronađu dugoročna rešenja. Tako je prošle godine, Nemačka pokrenula svoju inicijativu "skaj šild", sa više od deset drugih zemalja EU, za razvoj zajedničkog sistema PVO koristeći tehnologiju koju su razvili SAD i Izrael.
Međutim, Francuska je javno kritikovala predlog i ponudila suparnički koncept iza kojeg stoji manji broj saveznika, što je dodatno zakomplikovalo čitavu situaciju.
Takođe, prošle nedelje Poljska i Grčka su pozvale Evropsku komisiju da pomogne u razvoju i eventualno u finansiranju "pan-evropskog" sistema PVO, a predsednica ovog tela Ursula fon der Lajen nagovestila je da bi podržala takav predlog.
U pismu kojoj su fon der Lajenovoj uputili grčki i poljski premijeri, navodi se da je PVO "značajna slabost" u evropskoj bezbednosti, kao i da ih je sukob u Ukrajini "naučio lekcijama koje se više ne mogu ignorisati".
Povećanje proizvodnje jeftinih dronova velikog dometa, koje Rusija sve češće koristi u Ukrajini, dodatno je doprinelo zabrinutosti evropskih država, navodi "Fajnenšl tajms".
"Napadi na velikim dometima više nisu svojstvo koje se može pripisati supersilama", rekao je jedan od sagovornika.
Međutim, uprkos svim strahovima i pokušajima da se stvori protivvazduhoplovna zaštita na nivou čitave Evrope, upitno je koliko je ovaj proces izvodljiv.
"Pokušaji da se unapredi komandna i kontrolna infrastruktura PVO u vlasništvu NATO-a, nikada nisu urodili plodom", zaključuje Džek Vatling, istraživač sa londonskog instituta RUSI.
