Evropa se okreće udesno: Kako će se to odraziti na trgovinsku politiku EU

Okretanje Evrope ka desnici odraziće se i na trgovinsku politiku EU.

Anketa "Politika" pokazala je da će desničarski Evropski konzervativci i reformisti (ECR), krajnje desničarski Identitet i demokratija (ID) i druge stranke na tom kraju spektra osvojiti 166 od 720 poslaničkih mesta na evropskim izborima sledećeg meseca – što im daje kritičnu masu u političkoj debati.

Briselski portal izdvojio je pet "gorućih" tema u izmenjenom političkom pejzažu Evrope.

Merkosur

Da li EU treba da zaključi svoj trgovinski sporazum sa južnoameričkim blokom zemalja Merkosura biće jedna od glavnih tema novog saziva.

Protivnici (Francuska je najglasniji) tvrde da bi to otvorilo tržište EU preobilju govedine iz Brazila i Argentine.

Dok se levica i Zeleni protive sporazumu iz ekoloških razloga – tvrde da postoji rizik od krčenja šuma Amazonije – poslanici ID žele da se poljoprivredna roba u potpunosti isključi iz trgovinskih sporazuma.

U parlamentu koji je više desničarski, sporazum bi mogao da naiđe na veće protivljenje – iako je grupa Evropske narodne partije desnog centra (EPP) generalno za. Najveće borbe će se, međutim, voditi između prestonica.

Kina

Tenzije između EU i Kine sada su dostigle tačku ključanja i poslanici se, generalno, slažu da je potrebna snažnija akcija protiv Pekinga i njegovih trgovinskih praksi.

Ne očekuje se da će se stav novog parlamenta o Kini drastično promeniti. Desničarske stranke tradicionalno žele da održe prijateljske poslovne veze – iako ECR, u svom manifestu, poziva na smanjenje rizika i "čvrst pristup" prema Kini. Ostaje da se vidi da li će mađarski premijer Viktor Orban (ključni saveznik Pekinga) navesti nezavisne poslanike u Evropskom parlamentu da se pridruže jednoj od grupa krajnje desnice.

Novi predsednik SAD

Evropa drhti od drugog povratka Donalda Trampa u Belu kuću, ali postoji konsenzus da američki predsednički izbori neće mnogo uticati na transatlantske trgovinske odnose.

Iako je Tramp zapretio da će uvesti uvozne takse, njegova politika je manje-više u skladu sa Bajdenovom.

"Tramp ili Bajden, nema razlike, obojica su uvredljivi i gledaju svoje interese. Ali mi u EU, u našoj lažnoj naivnosti, želimo da se dogma poštuje", rekao je francuski levičar Emanuel Morel, misleći na privrženost EU pravilima Svetske trgovinske organizacije.

Ukoliko se Parlament pomeri udesno, ključno pitanje će biti koliko se Vašington može smatrati saveznikom – dok ga ECR i EPP smatraju za partnera, ID evroposlanici ga vide kao konkurenta EU.

Efekat bregzita

Nakon što su primetili da pravila koja regulišu ogromno unutrašnje tržište bloka imaju uticaj na globalnu politiku, i Evropska komisija i Parlament usvojili su zakon koji pokušava da maksimalno iskoristi ovaj takozvani "efekat Brisela".

Međutim, ostatak sveta više ne veruje da nova pravila neće promeniti ponašanje EU. Trgovinski partneri EU kritikovali su zakone o okončanju ili obuzdavanju uvoza koji je povezan sa krčenjem šuma, prisilnim radom, praćenjem lanca snabdevanja i emisijom ugljenika.

Trgovina u eri klimatskih promena

Obezbeđivanje da poslovanja sa ostatkom sveta dolaze sa "zelenom cenom" sada je ključni element trgovinske politike Brisela. Ali političari su u sukobu oko toga koliku bi važnu ulogu trebalo da imaju odredbe o održivosti u trgovinskim sporazumima – i da li povećanje trgovinskih tokova u eri klimatskih promena uopšte ima smisla.

Dok se mejnstrim desni centar i levi centar generalno slažu da veliki sporazumi o slobodnoj trgovini koji obuhvataju čitav svet treba da se koriste za podsticanje klimatskih akcija, poslanici iz ID grupe i iz levice zalažu se za lokalizaciju trgovine, tvrdeći da bi EU trebalo više da se fokusira na svoje neposredne susede.