Svet
Koje bi zemlje da šalju instruktore u Ukrajinu: Francuska, Poljska i (ne)sposobnost baltičkih država
Iako se zvanično govori o instruktorima, važno je naglasiti da će među poslatim osobljem sasvim sigurno biti i specijalisti za pojedine sisteme naoružanja
Francuski predsednik Emanuel Makron je u više navrata izjavio da "ne treba isključiti mogućnost slanja vojnog osoblja iz zapadnih zemalja u Ukrajinu", a prema pisanju "Monda", lider Francuske već radi na formiranju koalicije za slanje instruktora Kijevu.
Kako se navodi, odluka o ovome mogla bi da bude donesena u narednih nekoliko dana, ili nedelja i to možda tokom posete Vladimira Zelenskog Francuskoj sledeće nedelje, kada će biti obeleženo i 80 godina od savezničkog iskrcavanja u Normandiji.
Takođe, poslanik Vrhovne rade Aleksej Gončarenko je 31. maja na svom Telegram kanalu napisao da je prva grupa francuskih instruktora već na putu ka Ukrajini.
Iako se zvanično govori o instruktorima, važno je naglasiti da će među poslatim osobljem sasvim sigurno biti i specijalisti za pojedine sisteme naoružanja, koji će pored obučavanja ukrajinskih trupa, verovatno i sami učestvovati u borbenim dejstvima.
Ko bi sve mogao biti deo Makronove koalicije
Po pitanju Francuske, stvar je manje više rešena, budući da je glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine general Aleksandar Sirski, 27. maja saopštio da je potpisao dokumente kojima se dozvoljava poseta francuskih instruktora centrima za obuku u Ukrajini.
Samo dan kasnije, ukrajinsko Ministarstvo odbrane potvrdilo je da je počelo da radi na dokumentaciji za angažovanje stranih instruktora, kako ubuduće ne bi gubilo vreme na "birokratska pitanja", kao i da su u toku pregovori o angažovanju stranih instruktora.
Iako je francuski lider izjavio da je izjava Sirskog bila "nekoordinisana", on ni na koji način nije negirao ništa od gorenavedenog, što sugeriše da ukrajinska strana, za divno čudo, govori istinu.
Što se ostalih potencijalnih "koalicionih partnera" tiče, za sada je poznato da se ideja o slanju instruktora razmatra u baltičkim zemljama i Poljskoj.
Tako je "Špigl" pre nekoliko dana objavio vest da su na marginama konferencije o spoljnoj i bezbednosnoj politici u glavnom gradu Estonije Talinu, predstavnici baltičkih zemalja izrazili stav da u slučaju "dramatičnog pogoršanja stanja na frontu u Ukrajini", njihove države i Poljska "ne bi čekale da ruske trupe marširaju ka njihovim granicama", već da bi poslali svoje trupe u Ukrajinu.
Ovo je indirektno potvrdio i ministar spoljnih poslova Poljske Radoslav Sikorski, koji je u intervjuu za Gazeta Wyborcza, saopštio da ne isključuje slanje poljskih trupa u Ukrajinu.
Od svih navedenih država, najodlučnije deluje Litvanija, čija je premijerka Ingrida Simonite za Blumberg TV izjavila da je njena zemlja "spremna da pošalje osoblje da pomogne u obuci trupa na ukrajinskom tlu".
Ona je i ranija imala slične izjave, a u tome ju je podržao i ministar spoljnih poslova Gabrijelijus Landsbergis, koji je još 9. maja rekao da postoji mogućnost da će ad hok koalicija zapadnih zemalja poslati vojne instruktore u Ukrajinu.
Sredinom maja estonski savetnik za nacionalnu bezbednost Medis Rol je izjavio da izvršna vlast ove države "ozbiljno" razmatra mogućnost slanja trupa u zapadnu Ukrajinu kako bi preuzeli "neborbene pozadinske poslove" od ukrajinskih snaga i time ih "oslobodile" za borbu na frontu.
Ministar odbrane Estonije Hano Pevkur je dan kasnije za evropski ERR izjavio da "takvi razgovori nisu doveli ni do kakve odluke", kao i da Estonija neće ništa preduzeti sama. Ovakva izjava, ipak, ostavlja prostor da estonska vojska bude poslata u Ukrajinu ako se na ovaj potez odluče i druge članice NATO ili u okviru "Makronove koalicije".
Da li su baltičke zemlje u stanju da pošalju "instruktore" u Ukrajinu?
O stanju Oružanih snaga Francuske i Poljske je već bilo reči, a važno je naglasiti da se radi o vojskama koje broje 210.000, odnosno oko 120.000 aktivnih pripadnika, prema podacima Svetskog almanaha CIA. Iako se Francuska, kao i veliki deo zapadnih zemalja, suočava sa odlivom kadrova i problemima sa regrutacijom, i Pariz i Varšava imaju dovoljan broj vojnika za slanje instruktora Kijevu.
Kada su u pitanju baltičke zemlje, situacija je znatno drugačija. Naime, najglasnije pristalice Makronove ideje – Litvanci – u svojim Oružanim snagama imaju svega oko 17.000 aktivnih vojnika i to: 13.000 u kopnenim snagama, 500 u mornarici, 1.000 u vazduhoplovstvu i 2.500 u jedinicama za specijalne operacije, logistiku i centrima za obučavanje.
Letonija ima oko 7.200 aktivnih vojnika i još oko 10.000 pripadnika Nacionalne garde, a slična je i situacija u Estoniji čije oružane snage broje 7.000 aktivnih vojnika i 15.000 ljudi u Odbrambenoj ligi (vrsta paravojne formacije, odnosno milicije).
O trenutnim vojnim sposobnostima Estonije možda najbolje govori podatak da je Talin u Crveno more, u okviru operacije "Aspides", poslao jednog vojnika.
Bitno je istaći i da sve tri baltičke države imaju neki vid obaveznog služenja vojnog roka, te se za sopstvene potrebe mogu osloniti na rezervni sastav. Međutim, Ukrajini su potrebni instruktori osposobljeni za obučavanje njenih trupa i specijalisti za različite kompleksne sisteme naoružanja, pa je upitno koliko će zapravo takvih vojnika Litvanija, Letonija i Estonija biti u stanju da pošalju.
Istovremeno, svaki gubitak bi za baltičke države bio stravičan, a vredi podsetiti da je Kremlj u više navrata poručio da će po stupanju na ukrajinsko tlo svo vojno osoblje sa Zapada postati legitimna meta ruske vojske.
