"Fajnenšl tajms": Ukrajina otkrila "surovu realnost" oružanih kapaciteta Zapada

Sukob u Ukrajini pokazao je "surovu realnost" stanja zaliha oružja Zapada. U pitanju nije samo sposobnost Zapada da nastavi da snabdeva Ukrajinu oružjem, već i sposobnost saveznika da pokažu protivnicima da imaju industrijsku bazu koja može da proizvede dovoljno oružja za postavljanje kredibilne odbrane od mogućeg napada, piše "Fajnenšl tajms".

Nakon slanja vojne podrške Kijevu u vrednosti od preko 40 milijardi dolara, uglavnom iz postojećih zaliha, ministarstva odbrane članica NATO-a otkrila su da se neaktivne linije za proizvodnju oružja ne mogu uključiti preko noći. Povećanje kapaciteta zahteva ulaganja koja, pak, zavise od obezbeđivanja dugoročnih ugovora o proizvodnji.

SAD su poslale u Ukrajinu oko trećinu svojih zaliha protivtenkovskih projektila "džavelin" i trećinu svojih zaliha protivvazdušnih raketa "stinger" bez mnogo izgleda da će ih uskoro nadomestiti. "Nema sumnje da je snabdevanje Ukrajine stvorilo pritisak na našu odbrambenu industrijsku bazu", rekao je prošlog meseca Kolin Kal, američki podsekretar odbrane za politiku.

Velika Britanija se obratila trećoj strani, koju je odbila da identifikuje, da obnovi iscrpljene zalihe protivtenkovskih projektila NLAV. "Postoje neke zaista surove realnosti koje smo bili primorani da vidimo", rekao je u oktobru Džejms Hepi, ministar oružanih snaga.

Zalihe oružja u mnogim evropskim zemljama su još manje. Kada je Francuska u oktobru poslala šest samohodnih haubica "cezar" u Ukrajinu, to je uradila tako što je preusmerila dansku narudžbinu za visokotehnološku artiljeriju.

Postoje dva glavna razloga zašto se zapadne zemlje muče da dopune svoje zalihe, kažu vojni zvaničnici i korporativni rukovodioci.

Prvi je strukturalne prirode. Od kraja Hladnog rata, ove zemlje su se oslonile na takozvanu "dividendu mira" smanjivši vojnu potrošnju i izdavanja za odbrambenu industriju, što im je, pak, iscrpilo zalihe oružja i municije. Isto tako, pošto borba protiv terorizma ne zahteva teško naoružanje potrebno u kopnenim sukobima visokog intenziteta, došlo je do deficita ove vrste oružja i opreme koje sada Kijev traži.

"Zapad ima problem sa ograničenim industrijskim kapacitetima odbrane", rekao je Mik Rajan, bivši general-major australijske vojske. "Biće potreban veliki program industrijskog proširenja ako zapadne zemlje žele da ponovo izgrade kapacitete za projektovanje, proizvodnju i skladištenje velike količine municije".

Drugi faktor je birokratija. Vlade kažu da su posvećene većim budžetima za odbranu. Ipak, usred ekonomske neizvesnosti, sporo se sklapaju i potpisuju višegodišnji ugovori o nabavci oružja i opreme od proizvođača.

"To je problem korporativnih finansija", rekao je neimenovani visoki evropski zvaničnik odbrane. "Nijedna kompanija ne želi da investira u drugu fabričku liniju kako bi povećala proizvodnju bez dugoročne, ugovorne sigurnosti. Da li će Rusija i dalje predstavljati pretnju za pet godina i, ako ne, da li će vlade tada i dalje kupovati oružje od kompanija?"

Ova neizvesnost postoji sa obe strane Atlantika, kažu rukovodioci preduzeća koja proizvode oružje i opremu. "Saab", švedska kompanija za odbranu i vazduhoplovstvo koja proizvodi borbene avione "gripen" i sisteme NLAV, saopštila je da je u pregovorima sa nekoliko vlada o novim narudžbinama, ali se ugovori sporo potpisuju.

Britanski "BAE Sistems" takođe kaže da je "u pregovorima" sa vladom Ujedinjenog Kraljevstva o povećanju proizvodnje određenog broja municije, dok američke odbrambene kompanije imaju slične pritužbe na nedostatak jasnog "signala potražnje" iz Vašingtona.

"Oni su u situaciji ’pokažite mi novac‘", rekao je Mark Kancijan, viši savetnik u Centru za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu. "Ono što brine ove kompanije je da će proširiti kapacitete, zatim će se rat završiti i ministarstvo odbrane će prekinuti ugovore."

Zapadni zvaničnici ipak tvrde da snabdevanje Ukrajine oružjem nije ugrozilo vojnu spremnost njihovih zemalja, kao i da je Moskva suočena sa daleko većom nestašicom municije i oružja (iako je Ukrajina za dva dana sukoba u Donbasu ovog leta istrišila kompletne zalihe Britanaca), zbog čega se snabdeva u Severnoj Koreji i Iranu.