Mnoge evropske političke partije, uoči izbora za Evropski parlament naredne nedelje, podržale su u načelu u svojim izbornim manifestima proširenje EU na Zapadni Balkan, a većina njih insistira i na pitanjima odbrane i bezbednosti EU, uključujući na širenju NATO, kao i na ekonomskim pitanjima i klimatskim promenama.
Evropska narodna partija (EPP), stranka Ursule fon der Lajen, tradicionalno najveća politička grupacija u EP, navela je u svom izbornom manifestu da stoji uz svoja obećanja o pridruživanju kandidata EU i strategiji proširenja okrenutoj ka budućnosti za Zapadni Balkan, kao i za Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju.
Istovremeno navodi da svaka zemlja kandidat mora da bude spremna za članstvo u EU i preporučuje da se, u međuvremenu, preduzmu međukoraci i uspostavi bliža saradnja kako bi kandidati bili u najboljoj poziciji da se pridruže EU.
EPP smatra i da bi sve države kandidati trebalo da budu obavezane istim pravilima na svom putu ka punopravnom članstvu i ukazuje na značaj ispunjavanja Kopenhaških kriterijuma i ocenjivanja svakog kandidata na osnovu zasluga, poštovanja demokratskih institucija, vladavine prava i zaštite ljudskih prava, kao i dobrosusedskih odnosa sa svim državama članicama EU.
Uz to, ova politička grupacija desnog centra zalaže se za proširenje NATO i uspostavljanje funkcije komesara za bezbednost i odbranu, kao i na snažnu Evropu koja štiti svoje granice i bori se protiv ilegalnih migracija.
Zagovara i podršku Ukrajini, kao i produbljivanje evropskog jedinstvenog tržišta i širenje partnerstava u slobodnoj trgovini.
Zeleni za Prištinu u EU
Evropska partija zelenih, partija Analene Bebok u manifestu napominje da proširenje EU predstavlja "najbolju perspektivu za trajni mir i bezbednost u Evropi i poručuje da "sve evropske države koje teže da budu deo EU, ili da se ponovo pridruže Uniji, i koje dele naše vrednosti, moraju da budu dobrodošle na putu ka članstvu u EU i da im se pruži sva podrška koja im je potrebna da ispune kriterijume".
Navode i da EU mora da ispuni obećanja državama kandidatima, među kojima je i Srbija, ali i da podržavaju napore Prištine da postane kandidat za članstvo u EU.
"Podržaćemo ove zemlje na njihovom putu da ispune Kopenhaške kriterijume, oni koji se tiču demokratije i vladavine prava moraju se tretirati kao prioritet. Pristup jedinstvenom tržištu i budžetu EU zahteva ispunjavanje ovih kriterijuma i napredak u procesu mora biti zasnovan na zaslugama", poručuju Zeleni.
Partija evropskih socijalista (PES), koja je deo političke grupacije Progresivne alijanse socijalista i demokrata u EP, trenutno druge po snazi u EP, poručuje u svom izvornom manifestu da će sprovesti efikasnu politiku proširenja, počevši od Zapadnog Balkana, "insistirajući da sve zemlje kandidati ispune sve kriterijume za pristupanje".
"Proširenje mora da ide ruku pod ruku sa ozbiljnom procenom toga koje su reforme arhitekture EU potrebne, za efikasniju i više demokratsku Evropu, koja je transparentnija i bliže svojim građanima. Na osnovu toga, iskoristićemo naredni parlamentarni mandat da ojačamo kapacitet EU da deluje u proširenoj Uniji, uz ciljane promene ugovora", navodi PES.
Ova stranka zalaže se i za Evropu zasnovanu na, između ostalog, pravima na kvalitetna radna mesta sa pravičnim zaradama, snažnu i kompetitivnu evropsku ekonomiju, Evropu koja štiti građane od visokih troškova života, feminističku i strateški nezavisnu Evropu koja brani svoju slobodu, bezbednost i teritorijalni integritet, kao i na Evropu zasnovanu na novom Zelenom i društvenom dogovoru za "pravednu tranziciju sa čistom, bezbednom i pristupačnom energijom".
Savez liberala i demokrata za Evropu (ALDE), koji u EP pripada poslaničkoj grupaciji "Obnovimo Evropu", ocenjuje da je proširenje "alat za reforme i bezbednost" i poručuje da je ALDE posvećena "politici otvorenih vrata za evropske države koje ispunjavaju kriterijume iz Kopenhagena", kao i da će se postarati da EU šalje "snažne signale da ispunjavanje kriterijuma i referentnih dostignuća donosi opipljive rezultate".
Navode da je njihova ambicija da osiguraju da Zapadni Balkan, kao i Moldavija, Gruzija i Ukrajina, "budu spremni da ispune sve pristupne kriterijume do 2029", ali napominju i da je za članstvo u EU, pored ispunjavanja kriterijuma iz Kopenhagena, potrebno usaglašavanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
Traže i da se EU pripremi za dalje proširenje, da se reformiše procedura donošenja odluka u EU, kao i budžet EU kako bi bio spreman da "apsorbuje finansijske posledice proširenja".
ALDE je pozvala i na proširenje panevropskih odbrambenih kapaciteta i, kao i EPP, na uspostavljanje evropskog komesara za odbranu i pružanje pomoći Ukrajini u ratu.
Navodi i da je posvećena slobodnoj trgovini i produbljivanju jedinstvenog tržišta, investiranju u veštine i održive tehnologije radi stvaranja radnih mesta, kao očuvanju individualnih sloboda i reformama.
Evropski konzervativci i reformisti (ECR), blago evroskeptična partija, navodi da će razmotriti dalje proširenje EU "na strateški važne države, na osnovu zasluga i ispunjavanja kriterijuma iz Kopenhagena".
Ipak, napominje da je "ključno da EU ne iskoristi ovu priliku da proširi svoja ovlašćenja" i navodi da će ECR "kategorički odbaciti svako automatsko produbljivanje političke integracije EU kao direktan rezultat proširenja".
Stranka poziva na reformu EU kroz jačanje autoriteta samih država članica, protiv je glasanja kvalifikovanom većinom, a iako prihvata saradnju EU i NATO, tvrdi da "odbrana i vojna spremnost treba da ostanu prerogativ država članica".
Druga evroskeptična stranka i partija krajnje desnice Identitet i demokratija (ID), kako je objavio Parlament magazin pozivajući se na njenog portparola, nije usvojila izborni manifest i umesto toga podržava platforme relevantnih nacionalnih partija u državama članicama, među kojima su italijanska Liga, francusko Nacionalno okupljanje i Alternativu za Nemačku (AfD).
Liderka Nacionalnog okupljanja Marine le Pen pozvala je zemlje članice da "vrate moć koju im je EU konfiskovala", dok je Liga lobirala za "više Italije, manje Evrope".
Levica protiv širenja NATO
Partija evropske levice u predizbornom manifestu navodi da je EU postavila jasne kriterijume za svoju politiku proširenja "koji ne smeju da budu razvodnjeni" i u tom kontekstu navodi da države mogu da postanu članice EU ukoliko poštuju ljudska prava, vladavinu prava i društvena i politička prava svog stanovništva, uključujući manjina.
Istovremeno navodi da proširenje ne sme da bude instrument za produbljivanje raskola unutar Evrope i povećanje vojnih tenzija, kao i da ono ne sme zemljama pristupnicama da dodeljuje ulogu dobavljača jeftinih sirovina, poljoprivrednih proizvoda i jeftine radne snage.
"To nije dobro ni za radne ljude u zemljama pristupnicama niti za one u državama članicama. Nasuprot tome, mora se fokusirati na očuvanje demokratije i vladavine prava i jačanje društvene kohezije u zemljama kandidatima i državama članicama", poručuje levica.
Levica u programu ističe ulogu EU kao mirotvorca, zalaže se za mirovne pregovore između Rusije i Ukrajine i sankcije protiv Izraela zbog rata u Gazi, a, za razliku od većine drugih stranaka, protivi se daljem širenju NATO-a kao sredstvu "za suprotstavljanje ruskoj agresiji", uz ocenu da su "ratovi i globalna trka u naoružanju ključni faktori koji utiču na ekološku krizu".