Još jedan živopisni latinoamerički lider: Kakve veze ima Bugarska s novom predsednicom Meksika

Dve jevrejske porodice, Aškenazi iz Litvanije i Sefardi iz Bugarske, sredinom prošlog veka pobegle su od ratova i progona u Meksiko, ni ne sluteći da će upravo njihova unuka par decenija kasnije postati prva žena u istoriji na čelu te države. 

Kandidat meksičke vladajuće partije Morena, naučnica i bivša gradonačelnica Meksiko Sitija Klaudija Šejnbaum (62) osvojila je više od 50 odsto glasova i tako nasledila svog mentora, odlazećeg predsednika Meksika Andresa Manuela Lopeza Obradora.

Klaudija, kako je jednostavno zovu meksički birači, dolazi iz jevrejske porodice naučnika i po obrazovanju je fizičar, a specijalizovala se za pitanja životne sredine na doktorskim studijama u Kaliforniji.

Politikom je počela da se bavi još kao studentkinja u okviru studentskih protesta u Meksiku šezdesetih godina, a mediji je opisuju kao "posvećenu levičarku, poznatu po tome što u trenucima krize ume da zadrži hladnu glavu". 

Iako su pojedini opozicionari, poput bivšeg predsednika Meksika Visentea Foksa tvrdili da je Klaudija "jevreska Bugarka" i stranac, ona je izbegavala da govori o svom poreklu i isticala je da je u "potpunosti Meksikanka".

Njeno versko (ne)opredeljenje je, međutim, bila tema u toku kampanje, pre svega kada je Klaudijina glavna rivalka, bivša senatorka iz Stranke nacionalne akcije Čočitle Galvez (koja je inače starosedelačkog porekla), u toku debate pokazala fotografiju Šejnbaumove u suknji na kojoj je se nalazi katolička ikona Device iz Gvadalupea.

"Imate pravo da ne verujete u Boga, to je lična stvar, ali nemate pravo da koristite veru Meksikanaca za politički oportunizam. To je licemerje", rekla je Galvez koja je u svojoj kampanji isticala svoju posvećenost katoličanstvu.  

Galvez je u toku kampanje Klaudiju nazivala "ledenom damom", optužujući je da je "hladna i bezdušna", na šta buduća predsednica Meksika nikada nije odgovarala.

Šejnbaum takođe retko priča o svom privatnom životu. 

Kad god bi je novinari upitali da prokomentariše to što je sa timom istraživača klime dobila Nobelovu nagradu, ona bi pominjala koliko je drugih ljudi zaslužno i uključeno u navedeni projekat, pisao je "Njujork tajms".

Budući da je bivša balerina, Klaudija za sebe navodi da je "disciplinovana" i "perfekcionista", a njeni zaposleni su isticali da je "temperamentna šefica koja kod njih u isti mah izaziva i strah i divljenje".

Po uzoru na Obradora, koji je govorio da je najbolja strategija spoljne politike dobra unutrašnja, očekuje se da će Klaudija nastaviti da se fokusira na pitanja suzbijanja kriminala, poboljšanje ekonomije i društvenog blagostanja. 

Nova predsednica Meksika nije često govorila o spoljnopolitičkim pitanjima, a iako je Jevrejka, njen odnos prema Izraelu je, kako je ocenila "Al Džazira" uoči izbora - ambivalentan. Ipak, "Tajms of Izrael" je podsetio da je Klaudija još 2009. osudila poteze Vlade Izraela prema palestinskim civilima.  

"Zbog mog jevrejskog porekla, zbog moje ljubavi prema Meksiku i zato što se osećam kao građanin sveta, sa milionima delim želju za pravdom, jednakošću, bratstvom i mirom. Nijedan razlog ne opravdava ubistvo palestinskih civila", pisala je Klaudija.

Nakon 7. oktobra 2023. se, međutim, nije eksplicitno izjašnjavala o sukobu.

Obrador je, sa druge strane, zadržao prilično neutralan stav.

"Meksiko ne želi rat. Mi smo pacifisti i ne želimo da bilo ko izgubi život, bilo da je Izraelac ili Palestinac", poručio je odlazeći predsednik u oktobru prošle godine.

Iako Klaudija Šejnbaum nasleđuje veliki broj unutrašnjih problema u sve nastabilnijoj međunarodnoj situaciji, najveći izazov će joj biti da izađe iz senke svog mentora i pokaže da je "više od Obradorovog piona", navode analitičari širom sveta.

Podsećamo, u Meksiku su juče održani predsednički, parlamentarni i lokalni izbori, a pravo glasa imalo je čak 100 miliona ljudi. 

Ovogodišnji izbori su najveći, ali i najkrvaviji u istoriji, budući da je zvanično više od 20 lokalnih kandidata ubijeno širom Meksika, a pojedini podaci pokazuju da je ukupan broj ubijenih zapravo 37.