Ko bi mogao da nasledi Stoltenberga? Neizvesna trka za generalnog sekretara NATO-a

Ministri spoljnih poslova članica NATO-a okupili su se ove nedelje na neformalnom sastanku u Pragu kako bi razgovarali o pitanjima koja se nalaze na dnevnom redu Alijanse.

Sastanak je svojevrsna priprema za samit NATO-a koji će se održati u Vašingtonu od 9. do 11. jula, a jedna od tema koja već neko vreme provejava među njima je i ko bi mogao da bude naslednik Jensa Stoltenberga na poziciji generalnog sekretara NATO alijanse.

On je inače na ovoj poziciji od 2014. godine i već je imao četiri produženja mandata. Jednom je čak od njega traženo da ostane na ovoj poziciji i to nakon što je već bio prihvatio posao šefa Centralne banke Norveške, podseća "Euronjuz".

Nije ni čudo što niko nije želeo da zameni Stoltenberga u vreme koje je, između ostalog, obeležilo prekid odnosa sa Rusijom i dubokosežne transatlantske tenzije s bivšim američkim predsednikom Donaldom Trampom. Stoltenberg je čak dobio i nadimak "Trampov šaptač" zbog svoje sposobnosti da ukroti republikanca, piše "Dojče vele".

Malo pre nego što je portparolka Alijanse Oana Lungesku saopštila da će Stoltenberg definitivno napustiti poziciju u oktobru, nemački list "Velt" preneo je da su zemlje članice htele Stoltenbergu da pruže priliku da bude na čelu za 75. godišnjicu u Vašingtonu 2024, ali po svoj prilici do toga neće doći.

"To su najmanje transparentni od svih izbora, i događaju se kroz konsultacije između moćnih nacija", rekao je ranije jedan evropski diplomata za "Forin polisi" (FP) govoreći o procesu selekcije generalnog sekretara NATO-a.

Kako izgleda put do jedne od najprestižnijih funkcija na svetu

Proces izbora njegovog naslednika, međutim, sve je samo ne jednostavan. Pozicija generalnog sekretara NATO-a je jedna od najprestižnijih na svetu, ali za nju ne postoji tačan popis poslova, kao i lista potrebnih kvalifikacija. Ko želi tu poziciju, neće biti pozvan na razgovor i ne treba da bude previše siguran da će je dobiti.

Generalni sekretar NATO-a se bira konsenzusom članica vojnog saveza.

Istorijski gledano je to uvek bio neko ko deluje kao portparol i regrutuje međunarodno osoblje, piše "Euronjuz".

Po dugogodišnjoj tradiciji koja je sada manje-više formalizovana, posao obavlja visoka evropska politička ličnost, a uobičajeno trajanje mandata je četiri godine.

U praksi se selekcija za tu ulogu odvija neformalnim diplomatskim kanalima – ali nije lako pronaći kandidata koji je prihvatljiv za sva 32 saveznika.

Obično, Vašington nema kandidata u trci za generalnog sekretara. Takođe, FP ocenjuje i da je malo verovatno kako će Nemačka i Francuska istaći svoje kandidate jer su obe zemlje pokušale malo nakon početka sukoba u Ukrajini da diplomatskim kanalima reše situaciju, pa od tada pažljivo balansiraju stavove.

Ako izuzmemo SAD, Nemačku i Francusku, onda u trci za generalnog sekretara NATO imamo kandidate iz Velike Britanije, skandinavskih zemalja, Italije ili istočne Evrope.

Kao moguća zemlja iz koje bi došao generalni sekretar NATO pominje se Kanada, čiji je glavni argument geografska udaljenost od "žarišta".

Mnoga imena u igri

Mnoga imena oko pitanja naslednika Stoltenberga bila su i igri i provlačila se. Neki se stojički i dalje nalaze na tom spisku, dok su neki nestali. Ranije su favoriti bili premijerka Danske Mete Frederiksen i bivši britanski ministar odbrane Ben Volas, njih je navodno podržao i američki predsednik, ali se nakon toga, bez dodatnih objašnjenja, povukli iz trke.

Sada su otvoreno u trci estonska premijerka Kaja Kalas, letonski ministar spoljnih poslova Krišjanis Karinš i odlazeći holandski premijer Mark Rute.

Prema pisanju "Euronjuza" Rute je jedan od vodećih na ovoj listi. Njegova kandidatura je do sada dobila podršku 29 od 32 članice Alijanse, uključujući najuticajniju, SAD.

Posle višemesečnih postizbornih pregovora između četiri koaliciona partnera, čini se da će bivši šef holandske obaveštajne agencije Dik Šuf biti imenovan za sledećeg holandskog premijera, što dalje znači da bi Rute mogao da se povuče za nekoliko nedelja.