Upozorenje ekonomiste: Francuska s Makronom klizi u bankrot

Iako je Emanuel Makron došao na vlast kao "kompetentan tehnokrata i bivši investicioni bankar koji bi sa lakoćom upravljao francuskom ekonomijom", čini se da Francuska već na pola njegovog mandata "klizi u bankrot", piše ekonomista Filip Pilkington za "Anherd".

Kreditni rejting Francuske je na listi "Es end pi global" prošle nedelje pao sa "AA" na "AA-", dok je deficit u BDP-u prošle godine iznosio 5,5 odsto i očekuje se da će u tekućoj i narednoj godini ostati visok na oko 4,9 odsto. To znači da Francuska ima četvrti najveći deficit od svih članica Evropske Unije i treći najveći u poređenju sa BDP-om (110 odsto BDP-a).

Ekonomista napominje da je time Pariz daleko premašio kriterijume EU za ulazak neke zemlje u ekonomsku i monetarnu uniju, koji podrazumevaju podrazumevaju ukupnu granicu duga od 60 odsto BDP-a i granicu deficita od 3 odsto. 

"Makron se našao u istoj situaciji kao i mnogi drugi centristi u Evropi: oni javno govore da žele da obezbede ekonomsko dobrostanje, ali nastavljaju sa ekonomski destruktivnim politikama", piše Pilkington.

Dva glavna uzroka francuskih "nevolja" su troškovi koji dolaze od zaključavanja za vreme pandemije kovida 19 i visokih cena energenata izazvanih "sankcijama i kontrasankcijama" u vezi sa sukobom u Ukrajini, smatra francuski ekonomista. 

Povrh toga, on ističe da Makronove izjave o slanju vojnika u Ukrajinu Francusku dovode "veoma blizu ratu s Rusijom", koji Pariz "očigledno ne može" da finansijski priušti.

"Ovo je problem sa toliko mnogo 'razumnih' centrista danas: Njihova politika nema apsolutno nikakvog ekonomskog smisla, ali su prinuđeni da joj se svejedno posvete jer osećaju potrebu da se identifikuju sa drugim centristima emotivnim pitanjima poput rata", ističe Pilkington.

Štaviše, Francuska je trenutno u poziciji gde bi recesija mogla lako dovesti do bankrota zemlje, napominje ekonomista.

On podseća da je 2008. godine deficit francuske vlade iznosio 3,5 odsto BDP-a, i da je porastao na 7,4 odsto kako je zemlja pala u recesiju 2009. Ukoliko bi se sličan scenario dogodio ove ili naredne godine, Pariz bi imao deficit od skoro 10 odsto BDP-a, što nije viđeno od Drugog svetskog rata.

"Nije iznenađujuće što je Makron duboko nepopularan u Francuskoj... Liberalni centristi poput Makrona moraju prihvatiti činjenicu da postoje ozbiljni kompromisi kada su u pitanju njihove želje da se uključe u globalni sukob. Evropski političar danas ne može da podrži dublju uključenost u globalne sukobe i da sledi agendu ekonomskog rasta i upravljanja. Isto tako, oni ne mogu ostati i popularni na izborima i u milosti svojih kolega ratnohuškača. Takvi političari treba da se odluče ko je zapravo njihova publika", zaključuje Pilkington.