Zapadne vlade ne znaju kako da odgovore na, kako tvrde, rastuću "rusku kampanju pokušaja sabotaže", uključujući paljenje vojnih baza i civilne infrastrukture širom Evrope.
Cilj ovih napada u "sivoj zoni", za koje su bezbednosni zvaničnici rekli da ih je često vodila vojna obaveštajna služba ruskog GRU-a, jeste "podsticanje nejedinstva među ukrajinskim saveznicima, prekid vojnih snabdevanja Kijevu i testiranje zapadne odlučnosti", piše britanski "Fajnenšel tajms".
Letonski predsednik Edgars Rinkevičs je rekao da NATO saveznici "pokušavaju da osmisle" kako da reaguju na te "provokacije" bez aktiviranja Člana 5. Povelje NATO-a: "Nećemo ispaliti rakete na Rusiju zbog incidenta prilično malog obima."
Kako navodi FT, među najnovijim incidentima nalaze se navodni podmetnuti požar u skladištu povezano sa Ukrajinom u Velikoj Britaniji, sabotažu američkih vojnih baza u Nemačkoj, pokušaje da se poremete evropske železničke signalne mreže i ometanje GPS navigacionih sistema civilne avijacije u baltičkim državama.
"Majkrosoft" je upozorio da Rusija širi "zlonamerne dezinformacije" protiv Olimpijskih igara u Parizu.
Američki državni sekretar Entoni Blinken je rekao da je prošle nedelje "bukvalno svaki saveznik" na sastanku ministara inostranih poslova NATO-a u Pragu pokrenuo pitanje "Kremlja, koji intenzivira svoje hibridne napade na pogranične države članice NATO-a, paleći i sabotirajući skladišta za snabdevanje, ne obazirući se na morske granice i demarkacije na Baltiku, sprovodeći sve više sajber napada i nastavljajući da šire dezinformacije".
"Znamo šta nameravaju i mi ćemo odgovoriti i pojedinačno i kolektivno, po potrebi", dodao je Blinken.
Međutim, niko nije siguran kako odgovoriti. Rusija, kako tvrdi neimenovani zapadni savetnik za odbranu, "ima veoma razvijen sistem za hibridno ratovanje i sistematski ga primenjuje, bilo da je reč o informacionim ili psihološkim operacijama".
Zapad, s druge strane, toliko zaostaje da čak i "nema adekvatne reči kojima bi objasnio šta hibridni rat znači".
Kako navodi FT, zapadni zvaničnici optužuju Rusiju da stoji i iza incidenata koji nemaju nikakve veze sa Ukrajinom, uključujući i požar u prodavnici IKEA u Litvaniji.
Drugi problem u formulisanju odgovarajućeg odgovora je to što navode incidente često izvode proksiji, što otežava njihovo direktno pripisivanje Rusiji. Kremlj dosledno odbacuje optužbe evropskih vlada o hibridnom ratu.
U optužbama protiv Rusije prednjači Poljska, koja je poslednjih meseci uhapsila desetine ljudi optužene za sabotažu i špijuniranje.
Češki ministar spoljnih poslova Jan Lipavski je predložio da se ruskim diplomatama zabrani da putuju van države u kojoj su akreditovani, kao primer navodeći činjenicu je u Češkoj ostalo samo sedam diplomata, ali da ih u obližnjoj Austriji ima više od stotinu, kao i da oni mogu nesmetano da ulaze u Češku.