U poslednja dva meseca, tržište američkog duga je, barem na površini, bilo relativno mirno, ali to će se naglo promeniti na gore u narednim mesecima, piše ekonomski analitičar Sven Larson za sajt "Juropijen konzevrativ".
Ovakav rast duga bi trebalo da izazove paniku u američkom Kongresu, ali to se, barem za sada, ne dešava.
Za nastupajuću dolarsku krizu postoje dva važna razloga: neprekidan rast duga i troškovi održavanja ostojećeg duga. Tokom naredne godine, ova dva efekta povećaće cenu duga savezne vlade do tačke u kojoj će kamata na dug iznositi koliko i ukupni troškovi socijalnog osiguranja.
Na osnovu trenutne strukture duga, ukupne kamate za fiskalnu 2024. godinu, koja se završava 30. septembra, iznosiće 1,05 do 1,1 bilion dolara. To je samo konzervativna procena, ali troškovi održavanja duga do sledećeg leta mogli bi doseći fantastičnih 1,4 biliona dolara.
Toliko se procenjuje da će koštati socijalno osiguranje 2024. godine. Drugim rečima, sada možemo da vidimo tačku na horizontu gde će najveći trošak za američku vladu biti otplata kamata na dug.
Ta tačka će sigurno pokrenuti fiskalnu krizu u Americi.
O tome se retko govori u medijima, ako se uopšte govori, ali to nije teško razumeti.
Ovakav efekat će povećati troškove održavanja duga za 50 odsto, a to je ono sa čime se američka vlada trenutno bori. Ovi problemi će se samo pogoršavati.
Ali, dolazi nešto još mnogo gore. Sledećih sedam serija trogodišnjih obveznica Ministrastva finansija, koje dospevaju do kraja godine, vrede 491,7 milijardi dolara. Prosečan prinos je 0,53 odsto, što znači da godišnji trošak održavanja za ovaj deo saveznog duga iznosi 2,63 milijarde dolara.
Sledećih osam serija sedmogodišnjih obveznica trezora, koje dospevaju do decembra, vrede ukupno 243,9 milijardi dolara. Sa prosečnim prinosom od 2,1 odsto, to će koštati Ministrastvo finansija 5,1 milijardu dolara godišnje.
Prosečna cena održavanja duga će se više nego udvostručiti.
Slične kalkulacije za desetogodišnje zapise Ministarstva finansija ukazuju na povećanje godišnjih troškova održavanja duga za 15 milijardi dolara, ili za više od 500 odsto.
Ovi su samo primeri onoga šta će se dešavati do kraja 2024. U ovim procenama nema pretpostavke o rastu duga, što je izuzetno naivno.
Za proteklih devet meseci, savezna vlada je povećala ukupni dug za najmanje 100 do 150 milijardi dolara mesečno.
Da skratimo: američka vlada je doživela nagli rast odražavanja troškova duga tokom protekle godine, a to je samo početak.