Svet
Geopolitički zemljotres: Turska hoće u BRIKS; Kako će NATO reagovati?
Turska je prva NATO članica koja je jasno izrazila želju da uđe u ekonomski blok u kojem su Rusija i Kina. Postavlja se pitanje - na kakve će prepreke Turska naći na tom putu?
To što je ministar spoljnih poslova Turske Hakan Fidan juče u Pekingu poručio da je Ankara zainteresovana za članstvo u BRIKS-u možda je iznenadilo pojedince na međunarodnoj sceni, ali svakako ne i sâme Turke.
"Naime, 80 odsto turske populacije želi jače strateške odnose sa Rusijom. Isti toliki procenat smatra Ameriku neprijateljskom zemljom", kaže za RT Balkan Bojan Budimac, novinar i analitičar koji u Turskoj živi više od 20 godina.
Dok interesovanja za članstvo u BRIKS-u u poslednje vreme ne manjka, posebno otkako su se u organizaciju zvanično učlanili Egipat, Etiopija, Iran, Saudijska Arabija i UAE početkom ove godine, posebno je zanimljivo što je Turska prva NATO članica koja je tako nešto i saopštila.
Ni to, međutim, ne bi trebalo da čudi, imajući u vidu raspoloženje Turaka u odnosu na NATO, ali i trenutno stanje alijanse, kako ocenjuju naši sagovornici.
Povrh toga, i Budimac i profesor geopolitike na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu Srđan Perišić ističu da su resuverenizacija i zahladnjenje odnosa sa Zapadom trendovi koji se u Turskoj odvijaju već godinama, a posebno od neuspelog pokušaja državnog udara 2016. godine, kada su, kako kaže Perišić, Erdogana "praktično spasili Rusija i ruske obaveštajne službe".
"RT na engleskom jeziku je objavio intervju sa liderom partije Vatan, Doguom Perinčekom pod naslovom, 'Mi smo u opasnosti zbog članstva u NATO-u'. To je marginalna partija, ali Erdogan, što se kaže, 'ima uvo' za Perinčeka... To je, za sada, jedina anti-NATO partija, ali se takvo raspoloženje ovde može opipati", ističe Budimac.
On dodaje da je "činjenica da NATO ne smatra Tursku jednakom", ali i da SAD, kao predvodnici alijanse, rade protiv interesa Ankare, na primer podržavajući Kurde na severu Sirije. Ipak, Budimac napominje da ne treba očekivati da će se želje Turske ostvariti u najkraćem vremenskom roku.
"Mislim da je to za sada na dugom štapu; neće se desiti ove ili sledeće godine. Međutim, verujem da hoće negde do kraja Erdoganovog mandata; da će se do tada i NATO raspasti, ili barem da Turska više neće biti u njemu", smatra naš sagovornik.
Perišić kaže za RT Balkan da su izjave šefa turske diplomatije "potvrda da moć Zapada opada".
"Turska (ovim potezom) celom svetu potvrđuje da se sve kreće ka stvaranju jednog novog svetskog poretka, koji je suprotan željama i politikama Zapada", kaže Perišić.
Posledice sedenja na dve stolice
Međutim, oba naša sagovornika napominju da potencijalno učlanjivanje Turske u BRIKS neće proći bez izazova za Ankaru koji bi došli kako sa Zapada, tako i sa Istoka.
Perišić smatra da je pozicija Turske utoliko komplikovanija pošto se Ankara više okrenula ka Vašingtonu nakon razornih prošlogodišnjih zemljotresa i usred "gotovo trocifrene" stope inflacije.
Ukoliko bi Turska načinila praktične korake ka članstvu u BRIKS-u, Perišić očekuje da bi SAD mogle da iskoriste "poluge unutar zemlje" u vidu, između ostalog, "opozicionih prozapadnih partija", kako bi destabilizovali zemlju.
Sa druge strane, naš sagovornik očekuje da će članice BRIKS-a, prevashodno Rusija i Kina, najpre podržati inicijativu Turske, ukoliko se ona uzme maha, ali da bi mogle imati i konkretnijih zahteva.
"Kasnije, ako dođe do realizacije, jasno će staviti do znanja da Turska ne može da igra malo na Istok, malo na Zapad, već se mora jasnije opredeliti", smatra Perišić.
