Svet
Počeli izbori za Evropski parlament: Od ekoloških aktivista do desničara
Izbori izazivaju veliku pažnju javnosti, pre svega zbog toga što se očekuje zaokret udesno u novom sazivu EP nakon uspona desničarskih stranaka poslednjih godina širom Evrope
U Holandiji su u 7.30 časova otvorena biračka mesta, a građani će do 21 čas moći da glasaju za Evropski parlament.
Pojedina glasačka mesta otvorena su u ponoć, poput grada Kastrikuma, dok je u gradu Almere omogućeno glasanje na stanici u šest časova ujutru, prenosi holandski javni servis NOS.
Holandija je prva od 27 država članica koja glasa za Evropski parlament.
Na izborima će biti izabrano ukupno 720 poslanika u Evropskom parlamentu.
Većina drugih država članica izaći će na birališta u nedelju.
Oko 373 miliona građana Evropske unije iz 27 zemalja moći će ove nedelje da glasa na izborima za Evropski parlament i tako oblikuje pravac kojim će se EU kretati u narednih pet godina.
Mada izbori zvanično traju od danas, 6. juna, pa do 9. juna, Estonci su mogli već od ponedeljka, 3. juna, da iskoriste svoje biračko pravo, a glasaće do subote u 20 časova.
Evropski parlament je jedina institucija EU koja se bira neposredno na izborima i mandat poslanika traje pet godina.
Na ovogodišnjim izborima bira se 720 evroposlanika, što je za 15 više nego na prethodnim izborima 2019. godine.
Broj poslanika koji ima svaka zemlja proporcionalan je broju njenih stanovnika, pa će tako građani Nemačke birati 96 poslanika, Francuske 81, a Italije 76, dok će najmanje poslanika imati Kipar, Luksemburg i Malta.
Većina poslanika, nakon izbora, raspoređena je po transnacionalnim političkim grupacijama u EP, na osnovu političke ideologije.
Tradicionalno su dve najveće grupacije u EP - Evropska narodna partija (EPP) desnog centra i Progresivni savez socijalista i demokrata levog centra.
Liberalne partije okupljene su u političkoj grupaciji "Obnovimo Evropu", stranke koje se zalažu za očuvanje životne sredine i borbu protiv klimatskih promena u grupaciji Zeleni-Evropski slobodarski savez, a levica u Evropskoj ujedinjenoj levici - Nordijskoj zelenoj levici.
S druge strane spektra su desničarske i krajnje desničarske grupacije Evropski konzervativci i reformisti (ECR), Identitet i demokratija (ID).
U EP postoje i poslanici i partije koji deluju samostalno, kao što je Fides mađarskoj premijera Viktora Orbana.
Izbori za EP izazivaju veliku pažnju javnosti, pre svega zbog toga što se očekuje zaokret udesno u novom sazivu EP nakon uspona desničarskih i krajnje desničarskih stranaka poslednjih godina širom Evrope.
