U početku, pozivi da se zvanično pošalju trupe zapadnoevropskih država u Ukrajinu, delovalu su kao verbalna neumerenost Jensa Stoltenberga, piše italijanski portal "Elektomagacine", ali to samo potvrđuje izreku "nomen est omen": Stoltenberg je "planina", ali planina sačinjena od gluposti, idiotizma i ludila.
Zatim se u davanje ratobornih izjava uključio i Žozep Borelj, koji je najbeskorisniji i najbeznačajniji lik na evropskoj političkoj sceni. Ovaj birokrata za sebe tvrdi da je ministar inostranih poslova Unije, a to je već smešno.
Poslednji su se na scenu popeli Šolc i Makron. Stvari su tada postale krajnje ozbiljne.
Naravno, Šolcu i Makronu je prethodila neumerenost ostalih članica NATO-a. Uobičajene gluposti, koje slušamo od baltičkih republika, Finska, koja tek što je pristupila Aijansi, Poljska, za koju svi kažu da je izuzetna vojna sila. Ali, to smo mogli čuti i 1939. godine.
Zaista, varšavska vlada je bila uverena da će njene trupe stići u Berlin za samo nedelju dana. Svi znaju šta je posle bilo, a toga bi Poljaci trebalo da se prvi prisete.
Kada su na scenu stupile Nemačka i Francuska, igra je postala i opasna i rizična. Šolc je možda najdosadniji kancelar u nemačkoj istoriji. Makron je imitacija Napoleona, koju je napravio neki komičar. Ali, ako Pariz i Berlin dozvole Ukrajincima da gađaju Moskvu i Sankt Peterburg, stvari će postati zaista strašne.
Britanska pozicija je, naravno, već neko vreme ista. Jedini koji se, čini se, tome protive, osim Mađarske, Slovačke i verovatno nekih balkanskih zemalja, jesu Italijani i Španci. Ali, to je previše slaba opozicija.
Za sada, Vašington koči ove akcije. Ili bolje rečeno: Pentagon je taj koji koči akcije. Vojska bolje od drugih shvata rizike koje predstavlja takva eskalacija rata. Pogotovo zato što bi oni tada trebalo da se bore.
Ipak, odluka je politička. Unutar Bajdenove administracije, koja se do sada oprezno protivila, pobeđuju pristalice eskalacije rata sa Rusijom.
U SAD se približavaju izbori. Odlazeći predsednik neće moći ništa da postigne jer mu je na leđima neuspeh u Ukrajini. To je kratkovida računica. Raspoređivanje zapadnog naoružanja ne bi moglo da preokrene sada već jasno definisan ishod rata u Ukrajini.
Naprotiv, to bi izazvalo reakciju Kremlja. Putin je već jasno stavio do znanja da bi u takvoj situaciji ne samo Ukrajina nestala sa mape, već i mnoge druge evropske zemlje. Evropa će platiti veoma visoku cenu.
Cena koju, zapravo, nismo spremni da platimo. Jer, kako zaključuje italijanski portal, ratne igre Stoltenberga, Borelja i ostalih su jedna stvar, ali sasvim drugačija stvar je kada se suočimo sa nuklearnim odgovorom ruskog medveda.