SAD će danas objaviti promene, "agresivniju strategiju", u svojoj politici nuklearnog naoružanja, najavio je visoki vladin zvaničnik za portal "Semafor".
Kao razlog tome je navodna "nezainteresovanost" Rusije i Kine za vođenje dijaloga sa SAD.
Vašington je spreman da usvoji "konkurentniji pristup", navodno nakon što su Rusija i Kina ignorisale američke pozive na razgovore o neširenju i kontroli naoružanja, rekao je izvor.
Vašington želi da pokaže Moskvi i Pekingu da će se "suočiti sa smanjenim bezbednosnim okruženjem ako nastave da odbijaju da se angažuju".
"Vašington se i dalje nada da će dovesti svoje geopolitičke rivale za pregovarački sto, ali takođe želi da pokaže da će njihovo odbijanje 'imati posledice'", navode autori.
Zvaničnik je otkrio nekoliko detalja o promenama, navodeći da je razvoj nove verzije nuklearne gravitacione bombe deo američke strategije. Vašington takođe želi da ključni saveznici imaju bolje sposobnosti za dugotrajne udare i sposobnosti nadzora.
Neki od planova su napravljeni u očekivanju da će američki predsednik Džozef Bajden osvojiti drugi mandat i da će 2026. godine morati da se pozabavi istekom novog ugovora, poslednjeg bilateralnog obavezujućeg sporazuma koji ograničava američke i ruske nuklearne zalihe.
Prošle godine, Rusija je formalno suspendovala svoje učešće u Novom START-u, pozivajući se na neprijateljsku američku politiku, ali je obećala da će poštovati svoje ključne uslove koji postavljaju ograničenje na nuklearno oružje i sisteme isporuke.
Zvanično saopštenje će dati Pranaj Vadi iz Saveta za nacionalnu bezbednost, navodi se u izveštaju.
Moskva je optužila SAD da namerno potkopavaju sistem sporazuma o kontroli i smanjenju strateškog naoružanja iz sovjetske ere. Proces je započeo pod predsednikom Džordžom V. Bušom, koji je 2002. ukinuo zabranu razvoja nacionalnih sistema protiv balističkih raketa. Njegova administracija je tvrdila da je Ugovor o antibalističkim raketama (ABM) iz 1972. sprečio SAD da se brane od "odmetničkih država".
Tenzije će se dalje povećavati kada se sprovede plan koji podržavaju SAD o naoružavanju Ukrajine borbenim avionima F-16. Platforma, koju su razvile SAD, tiče se i postavljanja američkih nuklearnih gravitacionih bombi. Vašington drži deo ovog oružja u nenuklearnim zemljama NATO-a, uključujući Belgiju, koja se obavezala da će Kijevu dati neke od aviona.
Ruski zvaničnici tvrde da svaki F-16 koji koristi Ukrajina treba smatrati potencijalno nuklearnim naoružanjem.
Usred sukoba u Ukrajini, Moskva je pokrenula šemu sličnu NATO-ovom mehanizmu podele nuklearnog oružja, premestivši deo svog nuklearnog arsenala u savezničku i susednu državu Belorusiju.