Italijanski medij: Slepa arogancija Vašingtona koji zatvara oči pred promenama u svetu

Svuda u svetu sezona je velikih manevara, političkih, ekonomskih, ali pre svega strateških i vojnih, piše italijanski pisac i esejista Andrea Marćiljano za portal "Elektomagacine".

Ove "manevre" možemo nazvati i trećim ili četvrtim svetskim ratom.

Upravo se o tome danas radi. Danas prisustvujemo asimetričnom ili hibridnom ratu, koji ima mnogo definicija, ali ono što je važno jeste da je u ovom sukobu neutralnost, ostajanje po strani, luksuz koji sebi možda mogu da priušte Kostarika i Monako. Ali, samo možda, navodi se u tekstu.

Većina zemalja u svetu zauzima stranu u ovom sukobu. Velike i male zemlje se okupljaju, u sistemu promenljive geografije. Savezništva više nisu stabilna, jer oni koji su bili saveznici u jednom sukobu mogu postati neprijatelji u drugom.

Italijanski portal: Ursula Fon der Lajen na čelu evropske vojske

To je, pre svega, diplomatski rat. Diplomatsko tkanje političkih i ekonomskih veza može ojačati bezbednosnu poziciju neke zemlje u slučaju direktnog vojnog sukoba. Nasuprot tome, odsustvo ovih veza može značiti i opasnu izolaciju, koja je, gotovo uvek, upozorenje na predstojeći poraz.

Pokušajmo da stvari sagledamo bez predrasuda i bez partizanskog fanatizma. Što se tiče velikih diplomatskih manevara, Vašington i ceo Kolektivni zapad polako gube svoje pozicije, dok njegovi glavni globalni rivali, Rusija i Kina svakim danom sve više dobijaju.

Zapad izoluje samog sebe

U Africi, u Sahelu, Francuzi su izgubili kontrolu nad bivšim kolonijalnim carstvom. Pokušaj Vašingtona da od Pariza preotme kontrolu nad ovim strateškim područjem, i ekonomski i geopolitički, pokazao se kao potpuno promašen.

Niger, Burkina Faso i Mali su upravo ušli u rusku orbitu, a i Čad je zakoračio istim putem. U Senegalu se pojavio novi predsednik, neprijateljski raspoložen i prema Francuzima i Amerikancima. I Kongo se diplomatski približio Kremlju.

Štaviše, širom onoga što se ranije zvalo "crnim kontinentom", Peking je taj koji diktira pravila igre koristeći instrument "mekog" prodora, bez oružanih sukoba. Peking to uspeva putem ekonomske saradnje, od koje sve uključene strane imaju koristi, sledeći doktrinu Si Đinpinga.

I u Aziji se ubrzano odvija stvaranje nove ravnoteže. Divovi u nastajanju, poput Indonezije, sa zabrinutošću posmatraju rastuće tenzije između Vašingtona i Pekinga, pokušavajući da zadrže vitalne veze sa Kinom.

S druge strane, Rusija intenzivira odnose sa zemljama u regionu za koje se tradicionalno smatra da su u orbiti Vašingtona. Izuzetno značajne su izjave Putina o dobrim odnosima sa Seulom, za koje kaže da "nisu postali plen glupe rusofobije."

Pozicija Indije je još značajnija. Modi je zamerio Vašingtonu zbog pokušaja da ga primora da prekine ekonomske veze sa Teheranom. Odgovor Nju Delhija na američku pretnju ekonomskim sankcijama izgledao je izuzetno oštar.

U stvari, Moskva i Peking, koje sada možemo smatrati zajedničkim frontom, imaju dva izuzetno elastična i veoma efikasna instrumenta diplomatije i međunarodnih odnosa.

Leonid Savin: Lažni ekolozi zapadnog sveta

Čuveni BRIKS sada doživljava procvat, jer stvara novu mrežu ekonomskih odnosa. Moskva i Peking mogu da se sada jedino smeju sankcijama kojima im svakodnevno preti Kolektivni zapad.

A tu je i Šangajska organizacija za saradnju. Ova organizacija koju predvodi Kina, kao što je pokazao nedavni samit u Astani, zauzela je uz Rusiju odlučujuću poziciju u trenutnom međunarodnom scenariju.

Vašington na ove instrumente svojih rivala odgovara slepom arogancijom. Arogancija je tim više upadljiva jer su deklaracije sa političkih samita u Briselu "lude" i improvizovane.

Do sada je Zapad pretendovao da predstavlja čitavu "međunarodnu zajednicu" i da samo on ima pravo da nameće pravila, koje će posle prekršiti po svojoj volji. Ali realnost je, zaključuje Marćiljano, sasvim drugačija.

Zato Zapad postaje sve izolovaniji i sve više opkoljen.