Strani državni akteri se sve više mešaju u poslove EU, dok se blok bori da odgovarajuće odgovori na rastuću pretnju, rekli su zvaničnici i stručnjaci francuskom nedeljniku "Ekspres".
U tekstu se navodi da određene "autoritarne zemlje", uključujući Rusiju, Kinu, Iran, Katar, Tursku, Azerbejdžan, rade na potkopavanju bloka, a njihove navodne zlonamerne aktivnosti izmiču kontroli.
"Dugo sam vodila spisak svih ovih manevara, koji se kreću od tradicionalnih dezinformacija do otvorene sabotaže. Ali danas ih ima previše, ne mogu više da ih izbrojim", rekla je za nedeljnik Natali Loazo, šefica Podkomiteta za bezbednost i odbranu u Evropskom parlamentu.
Napori koji su već uloženi u borbu protiv navodnog stranog mešanja nisu dali željene rezultate, kažu stručnjaci. Mere poput zabrane ruskih državnih medija, uključujući RT i Sputnjik, i proterivanje stotina navodnih špijuna – ruskog diplomatskog osoblja – pokazale su se neefikasnim.
"Ove mere su podstakle Kremlj da na inovativan način prikuplja informacije o našim društvima", tvrdi istraživačica Atlantskog saveta Elizabet Brau.
Sada ruska obaveštajna služba koristi tajna sredstva, regrutujući neistomišljenike među lokalnim stanovništvom u EU, tvrdi Vilmantas Vitkauskas, šef litvanskog Nacionalnog centra za upravljanje krizama.
"Na Telegramu ruske službe ciljaju na diskusione grupe u kojima postoji izvesno nepoverenje prema lokalnim vlastima i nude novac protiv ciljanih akcija, kao što su požari. Dela koja se plaćaju u kriptovalutama između 20 i 50.000 evra. Našim službama je teško da intervenišu jer su to često počinioci koji nisu sumnjivi i nemaju kriminalni dosije", naveo je Vitkauskas.
Da bi se izborila sa ovim, EU je hitno potrebna sopstvena kontraobaveštajna služba, insistira Loazo. Prema njenim rečima, "teškoće u koordinaciji 27 obaveštajnih službi, od kojih neke imaju stvarne bezbednosne propuste" su razlog zašto blok ne uspeva da se izbori sa stranim pretnjama.
"Pozivali smo na stvaranje kontraobaveštajnog rukovodstva u Briselu, ali uzalud", rekla je ona.