Padaju vlade u Evropi; Moskva: Glasači protiv rusofobne politike Evropske unije

Nemački kancelar Olaf Šolc priznao je loše rezultate vladajuće koalicije Socijaldemokrate (SPD), Zeleni i Slobodne demokrate (FDP) na poslednjim izborima za Evropski parlament.

"Izborni rezultati za sve tri vladajuće stranke su loši", rekao je Šolc na konferencije za novinare i dodao da je neophodno da nastavi da radi kako bi rezultati "doveli do veće podrške birača".

Šolc nije odgovorio na pitanja o ličnoj odgovornosti za rezultate i mogućnosti vanrednih izbora.

Dodao je da proboj desničarskih snaga ne može a da ga ne brine i da ova situacija ne bi trebalo da postane uobičajena.

Nije još uvek izvesno da li će Emanuel Makron i Olaf Šolc posle izbora za Evropski parlament zaista "otići na smetlište istorije", kako je to prognozirao zamenik predsednika ruskog Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev – ali je više nego očigledno da narod njihovu politiku ne podržava, i da će nešto u Francuskoj i Nemačkoj morati da se menja.

RT Balkan analizu o ishodu izbora za Evropski parlament pročitajte ovde.

"Izbori za Evropski parlament odvijali su se u uslovima strogih ograničenja, nepostojanja fer konkurencije i 'čišćenja' informacionog polja od alternativnih izvora informacija i neobuzdane antiruske kampanje", navodi se u zvaničnom komentaru predstavnice ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove o rezultatima izbora za Evropski parlament.

Političke snage, kako kaže, koje se protive konfrontaciji Rusiji bile su izložene diskriminaciji, pritiscima i uznemiravanju.

"U značajnom delu zemalja članica EU glasanje je poprimilo izrazito protestni karakter kako zbog podrške opozicionih partija, tako i zbog demonstrativno niske izlaznosti", dodaje ona.

Književni kritičar, zamenik ministra kulture u prvoj vladi Mila Đukanovića i savetnik u Saveznoj vladi Radoja Kontića Zoran Živković izjavio je danas, da su rezultati izbora za Evropski parlament posledica velikog talasa izbeglica, izlaska Velike Britanije iz EU i ukrajinskog rata.

Sve to, ocenio je Živković za Tanjug dovelo je do ugrožavanja ekonomskih i drugih sloboda građana vodećih zemalja EU, Francuske i Nemačke, kao i njihove zabrinutosti za budućnost i dodao da je prirodno da prvo kazne one koji su na čelu tih zemalja.

"Verovatno je tome doprineo taj međunarodni angažman jer pojedini državnici međunarodnim angažmanom često uspeju da nadoknade ono što ne uspeju u svojim zemljama", objasnio je on.

Živković smatra da je sve to dovelo do toga da su procesi integracija, na čemu se zasniva EU, doživeli jedan novi izazov i strah birača, ocenivši da su ovo teži dani za EU i ideju Evrope jer sve želje za ujedinjavanjem imaju mnogo izazova koji će se manifestovati na lokalnim i državnim izborima.

"Vidimo da će građani u Francuskoj odlučiti vrlo brzo, a u Nemačkoj su ti izbori iduće godine i vrlo verovatno će doći do promena. Promene nikada ne znače tolike promene koje bi ljudi želeli jer su sve manje razlike između suprotnih polova u dnevnom političkom životu", ocenio je on.

Na pitanje šta ovakav uspon desnice koje imaju Francuska i Nemačka nakon izbora za EP, znači za EU ali i šta će ubuduće značiti za ovaj region i Srbiju, Živković je rekao da je u ovom regionu pa i u Srbiji, politika na neki način refleks onoga što se odvija u EU i šire u svetu, zbog čega postoje ogromna očekivanja na ovom prostoru jer se međunarodna zajednica još uvek meša i ima svoje interese.

Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je  da će prvo razgovarati sa socijaldemokratama i liberalima u Briselu, sa kojima je sarađivala i u prošlosti, kako bi bila formirana većina nakon izbora za Evropski parlament.

"Tokom predizborne kampanje, naporno sam radila da izgradim široku i efektivnu većinu u korist snažne Evrope. Iz tog razloga, sada ćemo se približiti velikim političkim porodicama koje su takođe dobro radile sa nama u prošlom mandatu", rekla je ona na konferenciji njene partije CDU.

Na pitanje da li bi razmotrila približavanje partijama koje se nalaze više udesno od njene, kao na primer sa Braćom Italije italijanske premijerke Đorđe Meloni, Fon der Lajen je rekla da je početni fokus na širim političkim, a ne nacionalnim grupama.

Celokupno rukovodstvo stranke Otvorenih belgijskih flamanskih liberala i demokrata (VLD), stranke odlazećeg premijera Aleksandera De Kroa, podnosi ostavku nakon što je ta stranka pretrpela težak poraz na nacionalnim i evropskim izborima, preneo je "Politiko".

"Poraz je kolektivna odgovornost. Ne samo Aleksandera De Kroa i mene, već i cele stranke i celog partijskog rukovodstva", rekao je predsednik VLD Rom Ongena.

On je istakao da je uprkos lošem rezultatu, VLD i dalje kandidat za učešće u vladi.

Nakon što su sinoć objavljeni prvi rezultati izbora, De Kro je uplakan rekao da je od sada "premijer u ostavci", a već danas belgijski kralj Filip trebalo bi da počne razgovore sa liderima političkih stranaka koje su osvojile najviše glasova na nacionalnim izborima.

Flamanske nacionalističke partije dominirale su na jučerašnjim izborima u Belgiji, dok je liberalna stranka premijera Aleksandera De Kroa doživela je udarac.

Novih 720 evroposlanika u julu će imati zadatak da izaberu svog predsednika, a kasnije i predsednika Evropske komisije i odobre 27 komesara, uključujući visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku.

Od sutra će početi proces formiranja političkih grupacija u EP. Svaka politička grupacija u EP mora da ima najmanje 23 poslanika iz sedam zemalja EU.

Potom će evropski lideri, okupljeni u Evropskom savetu, imati neformalan samit 17. juna, a zatim i formalan samit od 27. do 28. juna, na kojem će nastojati da se dogovore oko najviših funkcija u EU, uključujući oko predsednika Evropske komisije i Evropskog saveta, kao i oko visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost.

Nakon samita Evropskog saveta, od 16. do 19. jula biće održana konstitutivna sednica novog saziva Evropskog parlamenta, na kojoj bi trebalo da bude izabran predsednik Evropskog parlamenta.

Od 22. do 25. jula biće održani konstitutivni sastanci odbora EP, a potom bi od 16. do 19. septembra trebalo da bude izabran predsednik Evropske komisije, ukoliko se tako dogovori konferencija predsednika EP.

Postoji mogućnost i da do izbora novog predsednika EK dođe u julu.

Novoimenovani predsednik Evropske komisije i zemlje članice EU naknadno će predložiti kandidate za nove komesare. Svaka zemlja dobija po jedan portfelj.

Nemačka ne razmatra nove izbore nakon što je vladajuća koalicija pretrpela značajne gubitke na izborima za Evropski parlament (EP), izjavio je portparol kancelara Nemačke Olafa Šolca, Štefen Hebestrajt.

'Redovni datum izbora je naredna jesen. I to je ono što planiramo da uradimo'', rekao je on na konferenciji za medije.

Koalicija Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Hrišćansko-socijalne unije (CSU) osvojila je 29 mandata u EP sa 30 odsto glasova, dok je stranka krajnje desnice Alternativa za Nemačku (AfD) osvojila 15 mandata sa 15,9 odsto glasova, piše na sajtu EP.

Nakon što je Socijaldemokratska partija Nemačke (SDP) kancelara Olafa Šolca postigla istorijski najlošiji rezultat od 15 mandata sa 13,9 odsto glasova, mnogi političari u Nemačkoj pozvali su Šolca da raspiše vanredne parlamentarne izbore

Izbori za Evropski parlament su pokazali da u evropskim zemljama raste popularnost desničarskih partija, ocenio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

"Iako tek sledi analiza buduće kompozicije Evropskog parlamenta, Moskva primećuje da desničarskim partijama raste popularnost. I bez obzira što su vlast zadržale proevropske sile, vremenom će im desničarske partije biti za petama", naveo je portparol Kremlja.

Rusija pomno prati sve procese, naveo je Peskov.

Opširnije pročitajte u odvojenoj vesti.

Bavarski premijer Markus Soder iz Hrišćansko-socijalne unije (CSU) pozvao je na prevremene izbore u Nemačkoj nakon neuspeha vladajuće koalicije na izborima za Evropski parlament.

"U suštini, ovoj vlasti je došao kraj. A sada bi trebalo da bude kao u Francuskoj", rekao je Soder za nemački kanal NTV . 

Prema rezultatima glasanja u EP,  lider u Nemačkoj je demohrišćanski blok CDU/CSU, a na drugom mestu je desničarska partija Alternativa za Nemačku (AfD).