Evropska narodna partija (EPP) desnog centra osvojila je najviše 185 mandata na izborima za Evropski parlament, pokazuju najnoviji preliminarni rezultati objavljeni u Briselu.
EPP i Progresivna alijansa socijalista i demokrata će ostati najveće grupacije u EP, ali su i desničarske i krajnje desničarske partije povećale broj mandata u EP.
EPP je povećao broj mandata sa 176 na 185, dok je Progresivna alijansa socijalista i demokrata pretrpela blagi pad i imaće 135 poslanika u novom sazivu EP, dok je u prethodnom imala 139 poslanika.
Najveće gubitke pretrpele su grupacije Obnovimo Evropu, kojoj pripada i partija Preporod francuskog predsednika Emanuela Makrona, kao i grupacija Zeleni-Evropski slobodarski savez.
Preliminarni rezultati ukazuju da su desničarske i krajnje desničarske stranke povećale broj mandata na izborima, pa će tako Identitet i demokratija, koji okuplja stranke krajnje desnice poput "Nacionalnog okupljanja" Marin Le Pen, imati 58 poslanika, dok je ranije imala 49.
Evropski konzervativci i reformisti, kojima pripadaju i "Braća Italije" italijanske premijerke Đorđe Meloni, imaće 72 poslanika, dok su ranije imali 69.
Levica će u novom sazivu imati 35 poslanika, partije koje se ne dovode u vezu ni sa jednom političkom grupacijom 45, a ostali 50 poslanika.
"Izbori za Evropski parlament odvijali su se u uslovima strogih ograničenja, nepostojanja fer konkurencije i 'čišćenja' informacionog polja od alternativnih izvora informacija i neobuzdane antiruske kampanje", navodi se u zvaničnom komentaru predstavnice ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove o rezultatima izbora za Evropski parlament.
10. jun 2024 • 22:21
Šolc je priznao loše rezultate vladajuće koalicije na izborima za EP
Nemački kancelar Olaf Šolc priznao je loše rezultate vladajuće koalicije Socijaldemokrate (SPD), Zeleni i Slobodne demokrate (FDP) na poslednjim izborima za Evropski parlament.
"Izborni rezultati za sve tri vladajuće stranke su loši", rekao je Šolc na konferencije za novinare i dodao da je neophodno da nastavi da radi kako bi rezultati "doveli do veće podrške birača".
Šolc nije odgovorio na pitanja o ličnoj odgovornosti za rezultate i mogućnosti vanrednih izbora.
Dodao je da proboj desničarskih snaga ne može a da ga ne brine i da ova situacija ne bi trebalo da postane uobičajena.
Dan posle završetka izbora za EP: Kako su otkazali "motori" Evropske unije?
Nije još uvek izvesno da li će Emanuel Makron i Olaf Šolc posle izbora za Evropski parlament zaista "otići na smetlište istorije", kako je to prognozirao zamenik predsednika ruskog Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev – ali je više nego očigledno da narod njihovu politiku ne podržava, i da će nešto u Francuskoj i Nemačkoj morati da se menja.
RT Balkan analizu o ishodu izbora za Evropski parlament pročitajte ovde.
Zaharova: Mnogi evropski glasači izjasnili se protiv rusofobne politike koju vodi EU
"Izbori za Evropski parlament odvijali su se u uslovima strogih ograničenja, nepostojanja fer konkurencije i 'čišćenja' informacionog polja od alternativnih izvora informacija i neobuzdane antiruske kampanje", navodi se u zvaničnom komentaru predstavnice ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove o rezultatima izbora za Evropski parlament.
Političke snage, kako kaže, koje se protive konfrontaciji Rusiji bile su izložene diskriminaciji, pritiscima i uznemiravanju.
"U značajnom delu zemalja članica EU glasanje je poprimilo izrazito protestni karakter kako zbog podrške opozicionih partija, tako i zbog demonstrativno niske izlaznosti", dodaje ona.
Živković: Izbeglice doveli do ugrožavanja sloboda građana u EU
Književni kritičar, zamenik ministra kulture u prvoj vladi Mila Đukanovića i savetnik u Saveznoj vladi Radoja Kontića Zoran Živković izjavio je danas, da su rezultati izbora za Evropski parlament posledica velikog talasa izbeglica, izlaska Velike Britanije iz EU i ukrajinskog rata.
Sve to, ocenio je Živković za Tanjug dovelo je do ugrožavanja ekonomskih i drugih sloboda građana vodećih zemalja EU, Francuske i Nemačke, kao i njihove zabrinutosti za budućnost i dodao da je prirodno da prvo kazne one koji su na čelu tih zemalja.
"Verovatno je tome doprineo taj međunarodni angažman jer pojedini državnici međunarodnim angažmanom često uspeju da nadoknade ono što ne uspeju u svojim zemljama", objasnio je on.
Živković smatra da je sve to dovelo do toga da su procesi integracija, na čemu se zasniva EU, doživeli jedan novi izazov i strah birača, ocenivši da su ovo teži dani za EU i ideju Evrope jer sve želje za ujedinjavanjem imaju mnogo izazova koji će se manifestovati na lokalnim i državnim izborima.
"Vidimo da će građani u Francuskoj odlučiti vrlo brzo, a u Nemačkoj su ti izbori iduće godine i vrlo verovatno će doći do promena. Promene nikada ne znače tolike promene koje bi ljudi želeli jer su sve manje razlike između suprotnih polova u dnevnom političkom životu", ocenio je on.
Na pitanje šta ovakav uspon desnice koje imaju Francuska i Nemačka nakon izbora za EP, znači za EU ali i šta će ubuduće značiti za ovaj region i Srbiju, Živković je rekao da je u ovom regionu pa i u Srbiji, politika na neki način refleks onoga što se odvija u EU i šire u svetu, zbog čega postoje ogromna očekivanja na ovom prostoru jer se međunarodna zajednica još uvek meša i ima svoje interese.
Fon der Lajen: Prvo ćemo razgovara sa socijaldemokratama i liberalima
Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da će prvo razgovarati sa socijaldemokratama i liberalima u Briselu, sa kojima je sarađivala i u prošlosti, kako bi bila formirana većina nakon izbora za Evropski parlament.
"Tokom predizborne kampanje, naporno sam radila da izgradim široku i efektivnu većinu u korist snažne Evrope. Iz tog razloga, sada ćemo se približiti velikim političkim porodicama koje su takođe dobro radile sa nama u prošlom mandatu", rekla je ona na konferenciji njene partije CDU.
Na pitanje da li bi razmotrila približavanje partijama koje se nalaze više udesno od njene, kao na primer sa Braćom Italije italijanske premijerke Đorđe Meloni, Fon der Lajen je rekla da je početni fokus na širim političkim, a ne nacionalnim grupama.
Celokupno rukovodstvo partije VLD belgijskog premijera De Kroa podnelo ostavku
Celokupno rukovodstvo stranke Otvorenih belgijskih flamanskih liberala i demokrata (VLD), stranke odlazećeg premijera Aleksandera De Kroa, podnosi ostavku nakon što je ta stranka pretrpela težak poraz na nacionalnim i evropskim izborima, preneo je "Politiko".
"Poraz je kolektivna odgovornost. Ne samo Aleksandera De Kroa i mene, već i cele stranke i celog partijskog rukovodstva", rekao je predsednik VLD Rom Ongena.
On je istakao da je uprkos lošem rezultatu, VLD i dalje kandidat za učešće u vladi.
Nakon što su sinoć objavljeni prvi rezultati izbora, De Kro je uplakan rekao da je od sada "premijer u ostavci", a već danas belgijski kralj Filip trebalo bi da počne razgovore sa liderima političkih stranaka koje su osvojile najviše glasova na nacionalnim izborima.
Flamanske nacionalističke partije dominirale su na jučerašnjim izborima u Belgiji, dok je liberalna stranka premijera Aleksandera De Kroa doživela je udarac.
Nakon izbora za EP sledi izbor predsednika EP i predsednika EK
Novih 720 evroposlanika u julu će imati zadatak da izaberu svog predsednika, a kasnije i predsednika Evropske komisije i odobre 27 komesara, uključujući visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku.
Od sutra će početi proces formiranja političkih grupacija u EP. Svaka politička grupacija u EP mora da ima najmanje 23 poslanika iz sedam zemalja EU.
Potom će evropski lideri, okupljeni u Evropskom savetu, imati neformalan samit 17. juna, a zatim i formalan samit od 27. do 28. juna, na kojem će nastojati da se dogovore oko najviših funkcija u EU, uključujući oko predsednika Evropske komisije i Evropskog saveta, kao i oko visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost.
Nakon samita Evropskog saveta, od 16. do 19. jula biće održana konstitutivna sednica novog saziva Evropskog parlamenta, na kojoj bi trebalo da bude izabran predsednik Evropskog parlamenta.
Od 22. do 25. jula biće održani konstitutivni sastanci odbora EP, a potom bi od 16. do 19. septembra trebalo da bude izabran predsednik Evropske komisije, ukoliko se tako dogovori konferencija predsednika EP.
Postoji mogućnost i da do izbora novog predsednika EK dođe u julu.
Novoimenovani predsednik Evropske komisije i zemlje članice EU naknadno će predložiti kandidate za nove komesare. Svaka zemlja dobija po jedan portfelj.
Nemačka ne razmatra nove izbore
Nemačka ne razmatra nove izbore nakon što je vladajuća koalicija pretrpela značajne gubitke na izborima za Evropski parlament (EP), izjavio je portparol kancelara Nemačke Olafa Šolca, Štefen Hebestrajt.
'Redovni datum izbora je naredna jesen. I to je ono što planiramo da uradimo'', rekao je on na konferenciji za medije.
Koalicija Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Hrišćansko-socijalne unije (CSU) osvojila je 29 mandata u EP sa 30 odsto glasova, dok je stranka krajnje desnice Alternativa za Nemačku (AfD) osvojila 15 mandata sa 15,9 odsto glasova, piše na sajtu EP.
Nakon što je Socijaldemokratska partija Nemačke (SDP) kancelara Olafa Šolca postigla istorijski najlošiji rezultat od 15 mandata sa 13,9 odsto glasova, mnogi političari u Nemačkoj pozvali su Šolca da raspiše vanredne parlamentarne izbore
Kremlj: U evropskim zemljama rate popularnost desničarskih partija
Izbori za Evropski parlament su pokazali da u evropskim zemljama raste popularnost desničarskih partija, ocenio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
"Iako tek sledi analiza buduće kompozicije Evropskog parlamenta, Moskva primećuje da desničarskim partijama raste popularnost. I bez obzira što su vlast zadržale proevropske sile, vremenom će im desničarske partije biti za petama", naveo je portparol Kremlja.
Rusija pomno prati sve procese, naveo je Peskov.
Opširnije pročitajte u odvojenoj vesti.
Premijer Bavarske pozvao na vanredne izbore u Nemačkoj
Bavarski premijer Markus Soder iz Hrišćansko-socijalne unije (CSU) pozvao je na prevremene izbore u Nemačkoj nakon neuspeha vladajuće koalicije na izborima za Evropski parlament.
"U suštini, ovoj vlasti je došao kraj. A sada bi trebalo da bude kao u Francuskoj", rekao je Soder za nemački kanal NTV .
Prema rezultatima glasanja u EP, lider u Nemačkoj je demohrišćanski blok CDU/CSU, a na drugom mestu je desničarska partija Alternativa za Nemačku (AfD).
Sijarto: Konzervativne partije uspešne na izborima za EP
Rezultati konzervativaca na izborima za Evropski parlament su uspešni, ocenio je ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto i napomenuo da su oni već izazvali političke promene u nizu zapadnoevropskih zemalja, naročito u Francuskoj i Belgiji.
"Jasno je da u zapadnom delu Evrope već postoje političke posledice. U jednoj zemlji Evropske unije izborni rezultati su doveli do raspuštanja parlamenta, a premijer zemlje, koja je privremeni predsedavajući EU, ako sam dobro razumeo, podneće ostavku. Tako da mislim da su patriotske, suverenističke i miroljubive snage očigledno ostvarile uspeh", rekao je Sijarto.
Meloni: Prerano govoriti o drugom mandatu Usule fon der Lajen
Italijanska premijerka Đorđa Meloni izjavila je da je prerano davati odgovor po pitanju drugog mandata predsednice Evropske komisije (EK) Ursule fon der Lajen.
Meloni je za italijanski radio RTL) ocenila da rezultati na izborima pokazuju zahtev građana da EU više obrati pažnju na desnicu i da će Italija imati ključnu ulogu u Evropi.
Meloni je ocenila da je izborni uspeh Marin Le Pen u Francuskoj veoma važan i da ukazuje na dešavanja u Francuskoj i ostalim evropskim državama.
Ona je govoreći o niskoj izlaznosti na izborima za EP istakla da građani posmatraju EU kao udaljenu.
"Mislim da nam je potrebna Evropa koja je više sposobna da sluša svoje građane, da im manje zadire u živote, ali koja se nosi sa velikim pitanjima koja spadaju u njene nadležnosti", napomenula je Meloni.
Grčka: Stranka premijera Micotakisa osvojila najviše glasova na izborima za EP
Grčka vladajuća stranka premijera Kirijakosa Micotakisa Nova demokratija osvojila je najveći broj glasova na izborima za Evropski parlament (EP) sa 28,31 odsto glasova, odnosno 7 mandata, saopštilo je ministarstvo unutrašnjih poslova Grčke.
Opoziciona levičarska Siriza osvojila je četiri mandata sa 14,92 odsto glasova, prenosi "Katimerini".
Socijalistička stranka Pasok imaće tri mandata u EP sa 12,79 odsto glasova, dok je nacionalistička stranka Grčko rešenje osvojila dva mandata sa 9,3 odsto glasova.
Komunistička stranka KKE osvojila je dva mandata sa 9,25 odsto glasova, a po jedan mandat su osvojile stranke Niki (4,37 odsto), Put slobode (3,4 odsto) i Glas razuma (3,04 odsto).
Stranka Donalda Tuska osvojila najviše glasova na izborima za EP u Poljskoj
Stranka poljskog premijera Donalda Tuska "Građanska koalicija" osvojila je na jučerašnjim izborima za Evropski parlament (EP) 37,06 odsto glasova, saopštila je poljska Nacionalna izborna komisija na osnovu 100 odsto prebrojanih glasova.
Druga po broju osvojenih glasova je stranka "Pravo i pravda" (PiS) sa 36,16 odsto, prenosi agencija PAP.
Partneri Građanske koalicije u koalicionoj vladi, "Treći put" i "Levica", osvojili su 6,91 odsto i 6,3 odsto glasova, a stranka krajnje desnice "Konfederacija" osvojila je 12,08 glasova.
Izlaznost na izborima bila je 40,65 odsto.
Košar: Pitanje proširenja ostaje na dnevnom redu EK
Ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar izjavio je da su izbori za Evropski parlament veoma važni za budućnost EU i da očekuje da će pitanje proširenja ostati veoma važno i na dnevnom redu buduće Evropske komisije.
Košar je za Tanjug istakao da očekuje politiku kontinuiteta po pitanju proširenja i dodao da se poslednjih meseci i godina vidi zamah u tom pogledu, koji je rezultat više elemenata, među kojima je i pitanje bezbednosti.
"Sve to se neće promeniti i siguran sam da će taj zamah ostati i sa novim parlamentom", naveo je Košar i dodao da je za EU pitanje bezbednosti trenutno prioritet.
Gori: Proširenje će ostati visoko na dnevnom redu EU i nakon izbora
Ambasador Italije Luka Gori izjavio je da je prilično uveren da će novi Evropski parlament ostati veoma angažovan na agendi proširenja, iako bi politički balans u novom parlamentu mogao da se promeni.
Gori je za Tanjug naglasio da se Italija, što se tiče Srbije, veoma zalaže za ubrzanje procesa, i za otvaranje klastera tri za Srbiju.
Na pitanje koje su ključne stvari za ubrzanje procesa, Gori je rekao da ih ima više, ali da misli da je sada najvažnija tačka ta da se radi na reformama, kao i onim na polju plana rasta a koji će omogućiti Srbiji da napravi napredak na jedinstvenom tržištu.
"To je veoma važan i konkretan cilj", rekao je Gori i naglasio da je važno da se napravi napredak u normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.
Volodin: Krah politike Makrona i Šolca
Sramota Evrope, Makron i Šolc su izgubili, poslednjim silama se drže za vlast, iako bi pravedno bilo da sami podnesu ostavke, napisao je predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin na Telegramu komentarišući rezultate izbora za Evropski parlament.
Fon der Lajen: Ne može bez nas
Fon der Lajen je naglasila da će EPP izgraditi bastion protiv ekstrema i sa levice i desnice.
"Nijedna većina ne može da se formira bez EPP i zajedno ćemo izgraditi bastion protiv ekstrema sa levice i desnice", rekla je Fon der Lajen.
Opširnije pročitajte u odvojenoj vesti.
Veber: Fon der Lajen ostaje na čelu EU
Aktuelna predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen biće na čelu Evropske unije još pet godina, izjavio je u Briselu lider Evropske narodne partije (EPP) Manfred Veber, nakon što je ta stranka desnog centra osvojila najviše glasova na izborima za Evropski parlament.
Meloni: Hvala
Italijanska premijerka Đorđa Meloni izjavila je da se njena stranka "Braća Italije" (FDI) na jučerašnjim izborima za Evropski parlament potvrdila kao vodeća italijanska stranka jer je postigla još bolje rezultate nego na prethodnim izborima.
Stranka "Braća Italije" osvojila je 28,85 odsto glasova na izborima za EP, dok je na drugom mestu levičarska opoziciona Demokratska partija (PD) sa 24,04 odsto, prema podacima ministarstva unutrašnjih poslova, prenosi ANSA.
"Pokret 5 zvezdica" osvojio je 9,91 odsto glasova, a stranka "Napred Italijo" 9,72 odsto glasova. Krajnja desničarska Liga Matea Salvinija osvojila je 9,14 odsto glasova.
Orban: Stop migracijama, stop ratu, stop Sorošu
Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je da su Mađari na izborima za Evropski parlament (EP) pokazali da će kazniti one koji "u Briselu rade protiv svoje domovine" i da su "poslali jasnu poruku da žele mir".
"Da sumiramo rezultate izbora za EP, možemo da pošaljemo telegram Briselu u kojem piše stop migracijama, stop rodu, stop ratu, stop Sorošu, stop Briselu", rekao je Orban.
Opširnije pročitajte u odvojenoj vesti.
Pada vlada i u Sloveniji?
Lider SDS-a Janez Janša predložio je da nacionalni parlament bude raspušten, rekavši da je rezultat "poruka slovenačkih glasača aktuelnoj vladajućoj koaliciji da postupi slično kao što je to uradio francuski predsednik Emanuel Makron".
Opoziciona Demokratska stranka (SDS) pobedila je na izborima za EU u Sloveniji i dobiće četiri od devet mesta te zemlje u Evropskom parlamentu.
Vladajući pokret Sloboda dobio je na jučerašnjim izborima dva, a po jedno mesto pripalo je zelenoj stranci Vesna, Socijaldemokratama (SD) i Hrišćanskoj-demokratskoj Novoj Sloveniji (NSi).
SDS je, nakon prebrojanih skoro svih glasova, dobio 30,8 odsto, što je više od četiri odsto u odnosu na pre pet godina, prenosi STA.
Pokret Sloboda, koji je prvi put učestvovao na izborima za EP, osvojio je 22,1 odsto glasova.
Raspisani izbori u Francuskoj
Prva posledica rezultata osetila se u Francuskoj gde je predsednik Emanuel Makron nakon preliminarnih rezultata izbora za Evropski parlament raspustio nacionalni skupštinu i najavio vanredne izbore za 30. jun i 7. jul.
Ističe da ne može da se pravi da se ništa ne dešava i navodi da je na evropskim izborima naučena glavna lekcija.